Pogledao sam Changov PYOEOK,
poznat još i kao THE TARGET. Reč je o rimejku filma A BOUT PORTANT Freda
Cavayea. Cavaye je jedan od reditelja čiji se svi filmovi stapaju u
jedno gledalačko iskustvo koje nažalost jako teško mogu da
rekonstruišem. Otud dobro je da se prisetim šta sam onomad pisao o filmu
A BOUT PORTANT pošto se iz tog filma apsolutno ničega više ne sećam...
Zvanični južnokorejski rimejk sadrži sve Cavayeove pripovedačke nedostatke, iznad svega tu neoverljivost da neki everyman može da se u sukobu sa kriminalcima i korumpiranim policajcima ponaša kao Jason Bourne. Međutim, za razliku od Cavayea koji zapravo jako mnogo insistira na fizičkim konfrontacijama koje mahom ne ume da realizuje na neki autentičan a često i na iole kompetentan način, Chang barem dobro vlada tehnikom, tako da je THE TARGET kao A BOUT PORTANT na nekim jako dobrim steroidima.
Chang dobro vlada akcijom, južnokorejske lokacije su kao i uvek vrlo zanimljive i bazična neuverljivost snalaženja glavnog junaka u napetoj situaciji lakše može da se zamaskira kada je barem akcija dobra.
Cavaye je iz nekog razloga često rimejkovan i to na raznim meridijanima. Južna Koreja je definitivno mesto gde se njegov izvorni materijal može znatno unaprediti. Nažalost, i dalje tu fali mnogo toga da bi rezultat bio istinski dobar film.
* * 1/2 / * * * *
Pogledao sam A BOUT PORTANT Fred Cavayea, aktuelnog francuskog reditelja krimića koji je postigao veliki uspeh i američki rimejk sa svojim filmom POUR ELLE. Moram priznati da me ni sa jednim od ta dva filma Cavaye nije ubedio da ima da pruži išta sem pristojnog ali teško čak i solidnog krimi rada, u kome ne vidim naročite razloge za veću internacionalnu pažnju. Štaviše, mislim da Francuzi i na nivou priča, a naročito na nivou reditelja mogu da ponude mnogo bolje i ubedljivije radove tako da je Cavayeov uspon dosta neobičan. Njegovi filmovi funkcionišu na nivou krajnje bazičnih hičkokovskih zabuna a njegove rediteljske moći čine okolnosti i postupke junaka poprilično neuverljivim.
Otud kao i POUR ELLE, i A BOUT PORTANT vrlo brzo postane neuverljiv, a kada krene da se opterećuje scenama potere i tehnikalija vezanih za samo sprovođenje neke akcije gde Cavaye nažalost nije čak ni prva evropska liga a o svetskoj da i ne govorimo. Amerikanci ipak ovu vrstu filma rade mnogo ubedljivije a Cavaye ne nudi dovoljno nečeg autentično francuskog da bi se nametnuo na tom tržištu.
Inače, paradoksalno, Cavaye kao da stvara imidž prepoznatljivog francuskog reditelja krimića u svetskim okvirima kao što je svojevremeno bio Jacques Deray. Plašim se da takav hype on ne zaslužuje.
Ako svemu tome dodamo da je A BOUT PORTANT praktično repriza zapleta POUR ELLE i da se premisa o mužu spremnom na sve kako bi spasao ženu ponavlja, onda ovo deluje kao repriza jedne, što se mene lično tiče, ne naročito uspele formule, ali čak i da uzmemo uspeh POUR ELLE kao znak da je to sve imalo smisla, svejedno je reč o reprizi.
* * / * * * *
Zvanični južnokorejski rimejk sadrži sve Cavayeove pripovedačke nedostatke, iznad svega tu neoverljivost da neki everyman može da se u sukobu sa kriminalcima i korumpiranim policajcima ponaša kao Jason Bourne. Međutim, za razliku od Cavayea koji zapravo jako mnogo insistira na fizičkim konfrontacijama koje mahom ne ume da realizuje na neki autentičan a često i na iole kompetentan način, Chang barem dobro vlada tehnikom, tako da je THE TARGET kao A BOUT PORTANT na nekim jako dobrim steroidima.
Chang dobro vlada akcijom, južnokorejske lokacije su kao i uvek vrlo zanimljive i bazična neuverljivost snalaženja glavnog junaka u napetoj situaciji lakše može da se zamaskira kada je barem akcija dobra.
Cavaye je iz nekog razloga često rimejkovan i to na raznim meridijanima. Južna Koreja je definitivno mesto gde se njegov izvorni materijal može znatno unaprediti. Nažalost, i dalje tu fali mnogo toga da bi rezultat bio istinski dobar film.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment