Pogledao sam VDOVSTVO KAROLINE ŽAŠLER Matjaža
Klopčića. Reč je o zanimljivom filmu smeštenom u slovenačku provinciju u
kome se prepliću pesimizam i naturalizam Crnog talasa sa razigranom,
humorističkom vizurom reditelja Praške škole.
Sama fabula je crnotalasovska. Naslovna junakinja je razvratna udovica koja posle smrti svog muža-pijanca postaje meta svih muškaraca u maloj slovenačkoj varoši ali i žrtva iznuđenih veza sa pogrešnim muškarcima.
Milena Župančič ima težak glumački zadatak i sa njim se nosi relativno uspešno. Dok se vrlo sigurno snalazi u scenama u kojima je akcenat na čulnosti, scene Karolininog pijanstva su uvek na granici uverljivosti. Srećom, Klopčič uspeva da kroz češku razigranost proizvede efekat košmara u kome je Karolina okružena "demonima", ljudima koji imaju minimum ljudskosti i još manje pozitivnih osobina.
Zanimljiv je način na koji naizgled vesela rekonstrukcija varoškog života uspeva da stvori utisak košmara kada se na nivou priče izmeni predznak dešavanja, i u tom pogledu Klopčič nudi nešto novo u našoj kinematografiji. Takva rediteljska rešenja nisu korišćena sa takvim efektom.
Zanimljiv je i prilično otvoren, deklarativni otklon prema sećanju na revoluciju, kako u formi partizanskih filmova, tako i društvenih narativa koji "ne pomažu" marginalcima i ne popravljaju im "život".
Od muškaraca u Karolininom životu, najzanimljiviju kreaciju napravio je Boris Cavazza, latinski zavodnik sa mračnom tajnom koji pokušava da se sakrije od svoje istinske pozicije iza urednosti, talenta za pevanje i šarma. Radko Polič je takođe interesantan kao pohotni radnik koji se često laća harmonike.
Klopčičev film ima zanimljivu atmosferu, uspešno stvara efekat košmarne egzsitencije i unosi neke inovacije u crnotalasovsku estetiku. Svet to postiže uz dobre nastupe personality actora koji su svoje kvalitete stavili u fukciju priče i rediteljskog koncepta.
* * * / * * * *
Sama fabula je crnotalasovska. Naslovna junakinja je razvratna udovica koja posle smrti svog muža-pijanca postaje meta svih muškaraca u maloj slovenačkoj varoši ali i žrtva iznuđenih veza sa pogrešnim muškarcima.
Milena Župančič ima težak glumački zadatak i sa njim se nosi relativno uspešno. Dok se vrlo sigurno snalazi u scenama u kojima je akcenat na čulnosti, scene Karolininog pijanstva su uvek na granici uverljivosti. Srećom, Klopčič uspeva da kroz češku razigranost proizvede efekat košmara u kome je Karolina okružena "demonima", ljudima koji imaju minimum ljudskosti i još manje pozitivnih osobina.
Zanimljiv je način na koji naizgled vesela rekonstrukcija varoškog života uspeva da stvori utisak košmara kada se na nivou priče izmeni predznak dešavanja, i u tom pogledu Klopčič nudi nešto novo u našoj kinematografiji. Takva rediteljska rešenja nisu korišćena sa takvim efektom.
Zanimljiv je i prilično otvoren, deklarativni otklon prema sećanju na revoluciju, kako u formi partizanskih filmova, tako i društvenih narativa koji "ne pomažu" marginalcima i ne popravljaju im "život".
Od muškaraca u Karolininom životu, najzanimljiviju kreaciju napravio je Boris Cavazza, latinski zavodnik sa mračnom tajnom koji pokušava da se sakrije od svoje istinske pozicije iza urednosti, talenta za pevanje i šarma. Radko Polič je takođe interesantan kao pohotni radnik koji se često laća harmonike.
Klopčičev film ima zanimljivu atmosferu, uspešno stvara efekat košmarne egzsitencije i unosi neke inovacije u crnotalasovsku estetiku. Svet to postiže uz dobre nastupe personality actora koji su svoje kvalitete stavili u fukciju priče i rediteljskog koncepta.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment