Pogledao sam HORRIBLE BOSSES 2 Seana Andersa, uspešan nastavak odličnog
originala Setha Gordona. U ovoj vrsti filma, nastavci redovno ispadnu
mnogo slabiji od originala, međutim u ovom slučaju iako nema one svežine
koja je krasila Gordonov film, u principu i dalje ima puno toga u čemu
se može se uživati.
Naime, kapitalizam i korporativna kultura su prepuni inspirativnih detalja i HORRIBLE BOSSES 2 se bavi obrtanjem premise. Naime, u ovom filmu junaci iz prvog dela postaju sami sebi gazde ali se onda suočavaju sa finansijerima i velikim korporacijama shvativši da ako je neko sam sebi gazda ne znači da postoji još neka struktura iznad.
U tom smislu, koliko je prvi deo zapravo govorio istinu o gnevu podređenih prema šefovima, drugi deo skenira opštu privrednu situaciju, u SAD a samim tim i na globalnom nivou. Ključna teza filma je zapravo vrlo sofisticirana i potvrđuje jednu od savremenih ekonomskih teorija da u savremenom svetu bogatstvo zapravo najbolje proizvodi zaradu i da se mnogo više isplati biti bogat nego raditi, odnosno da je rentijerstvo ove ili one vrste isplativije od rada, uprkos raznim bubble slulajevima.
Na nivou likova ima fininh minjona a naravno ima i gross out set-pieceova koji se vide na kilometar ali su opet jako smešni. Jednim velikim delom zato što Bateman, Sudeikis i Day, ovde pomognuti Chrisom Pineom zaista to umeju da plasiraju na vrhunski način.
New Line posle prvog HORRIBLE BOSSES i prošlogodišnjeg WE’RE THE MILLERS ponovo uspeva da baš “ubode” na terenu komedije i iskreno raduje me mogućnost trećeg dela jer ova ekipa očigledno kapira šta je smešno, ali i kako naći inspiraciju u naizgled dosadnim i sumornim temama.
Ako je prvi HORRIBLE BOSSES govorio o mentalnoj mikroekonomiji, onda drugi tematizuje uticaj makroekonomije na psihu.
* * * / * * * *
Naime, kapitalizam i korporativna kultura su prepuni inspirativnih detalja i HORRIBLE BOSSES 2 se bavi obrtanjem premise. Naime, u ovom filmu junaci iz prvog dela postaju sami sebi gazde ali se onda suočavaju sa finansijerima i velikim korporacijama shvativši da ako je neko sam sebi gazda ne znači da postoji još neka struktura iznad.
U tom smislu, koliko je prvi deo zapravo govorio istinu o gnevu podređenih prema šefovima, drugi deo skenira opštu privrednu situaciju, u SAD a samim tim i na globalnom nivou. Ključna teza filma je zapravo vrlo sofisticirana i potvrđuje jednu od savremenih ekonomskih teorija da u savremenom svetu bogatstvo zapravo najbolje proizvodi zaradu i da se mnogo više isplati biti bogat nego raditi, odnosno da je rentijerstvo ove ili one vrste isplativije od rada, uprkos raznim bubble slulajevima.
Na nivou likova ima fininh minjona a naravno ima i gross out set-pieceova koji se vide na kilometar ali su opet jako smešni. Jednim velikim delom zato što Bateman, Sudeikis i Day, ovde pomognuti Chrisom Pineom zaista to umeju da plasiraju na vrhunski način.
New Line posle prvog HORRIBLE BOSSES i prošlogodišnjeg WE’RE THE MILLERS ponovo uspeva da baš “ubode” na terenu komedije i iskreno raduje me mogućnost trećeg dela jer ova ekipa očigledno kapira šta je smešno, ali i kako naći inspiraciju u naizgled dosadnim i sumornim temama.
Ako je prvi HORRIBLE BOSSES govorio o mentalnoj mikroekonomiji, onda drugi tematizuje uticaj makroekonomije na psihu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment