Pogledao sam THE BABADOOK Jennifer Kent, jedan od najhajpovanijih horor
naslova ove sezone. Ako imamo u vidu mali budžet i vrhunsku estetizaciju
materijala koji je napravila Jennifer Kent, rediteljski koncept koji je
promišljen u svim aspektima inscenacije, i odlična glumačka rešenja, THE BABADOOK
stvarno ima niz aduta. Ono u čemu je slab zapravo jeste sam horor.
Naime, THE BABADOOK je prilično eksplicitna priča o ovaploćenju psihičke
traume u formi monstruma, o tenziji koja nastaje kada strah postaje ono
čega junaci zapravo treba da se boje itd. i to su sve prepoznatljivi
motivi koji su u međuvremenu postali svojevrsni žanrovski evergrin.
Problem je u tome što Jennifer Kent uprkos veštoj realizaciji zapravo na nivou celine ne uspeva da dosledno sprovede tu horor dimenziju po čemu njen film podseća na prozu Stephena Kinga, stilski je osmišljen, i u svemu je dobar sem u hororu. Kentova se naprosto ne snalazi sa materijalom, i meša slow-burning horor sa nekonzistentnim filmom, a dečju maštovitost horora kao put do lakanovskog Realnog sa infantilnošću.
Međutim, ono što je možda najveći dokaz slabosti Kenticinog rediteljskog koncepta jeste arhaiziranost odeće i ambijenta glavnih junaka. Iako se film dešava u sadašnjosti, junaci žive u kući koja kao da je došla do nas iz horora sedamdesetih, tako su i odeveni i opremljeni. Naravno, razne aluzije u pogledu pitanja da li su junaci zapravo još uvek živi i sl. se automatski postavljaju i Kent se sa njima poigrava do tačke u kojoj svi ti elementi postaju prilično proizvoljni i nevažni.
Međutim, ta stiluizacija iz sedamdesetih pokazuje suštinski problem njenog postupka a to je da ona ne može da osmisli ubedljiv horor milje i karaktere izvan nekog od kanonskih horor imaginarijuma po dekadama. Dakle, ona nije sposobna da artikuliše ubedljiv horor sa junacima koji su savremeno obučeni i žive u savremenom ambijentu, i njihovu "horor auru" postiže time što žive u kući iz De Palmine CARRIE.
No, da je film bio u celosti smešten u sedamdesete, ovaj efekat bi bio samo za nijansu manji, ali ne bismo mogli da pobegnemo od toga da Jennifer Kent izbegava da artikuliše savremeni horor milje. Mnogi porede THE BABADOOK sa THE CONJURING i oba filma dele to koketiranje sa epohom, s tim što je THE BABADOOK ipak znatno zanimljiviji.
Glumci su, kako rekoh, odlični i Kent uspeva da sa njima razvije vrlo dinamičan odnos među likovima koji u spoju sa sugestivnom atmosferom pruža određene rezultate. Nažalost, niz fundamentalnih problema u oblasti strave i užasa čini da ovaj film ipak ne bude onoliko važan kao što se priča.
* * 1/2 / * * * *
Problem je u tome što Jennifer Kent uprkos veštoj realizaciji zapravo na nivou celine ne uspeva da dosledno sprovede tu horor dimenziju po čemu njen film podseća na prozu Stephena Kinga, stilski je osmišljen, i u svemu je dobar sem u hororu. Kentova se naprosto ne snalazi sa materijalom, i meša slow-burning horor sa nekonzistentnim filmom, a dečju maštovitost horora kao put do lakanovskog Realnog sa infantilnošću.
Međutim, ono što je možda najveći dokaz slabosti Kenticinog rediteljskog koncepta jeste arhaiziranost odeće i ambijenta glavnih junaka. Iako se film dešava u sadašnjosti, junaci žive u kući koja kao da je došla do nas iz horora sedamdesetih, tako su i odeveni i opremljeni. Naravno, razne aluzije u pogledu pitanja da li su junaci zapravo još uvek živi i sl. se automatski postavljaju i Kent se sa njima poigrava do tačke u kojoj svi ti elementi postaju prilično proizvoljni i nevažni.
Međutim, ta stiluizacija iz sedamdesetih pokazuje suštinski problem njenog postupka a to je da ona ne može da osmisli ubedljiv horor milje i karaktere izvan nekog od kanonskih horor imaginarijuma po dekadama. Dakle, ona nije sposobna da artikuliše ubedljiv horor sa junacima koji su savremeno obučeni i žive u savremenom ambijentu, i njihovu "horor auru" postiže time što žive u kući iz De Palmine CARRIE.
No, da je film bio u celosti smešten u sedamdesete, ovaj efekat bi bio samo za nijansu manji, ali ne bismo mogli da pobegnemo od toga da Jennifer Kent izbegava da artikuliše savremeni horor milje. Mnogi porede THE BABADOOK sa THE CONJURING i oba filma dele to koketiranje sa epohom, s tim što je THE BABADOOK ipak znatno zanimljiviji.
Glumci su, kako rekoh, odlični i Kent uspeva da sa njima razvije vrlo dinamičan odnos među likovima koji u spoju sa sugestivnom atmosferom pruža određene rezultate. Nažalost, niz fundamentalnih problema u oblasti strave i užasa čini da ovaj film ipak ne bude onoliko važan kao što se priča.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment