Pogledao sam RDEČI BOOGIE ALI KAJ TI JE DEKLICA Karpa Aćimovića-Godine.
Reč je o filmu koji se uklapa u Karpov svetonazor i ponovo je reč o
tabloima iz istorije, sa vrlo labavom naracijom, velikom zastupljenošću
muzičkih numera (sa jednim izletom i u nedijegetički mjuzikl kada se
kroz pesmu iskazuje emotivni odnos među junacima) i ambivalentnim
odnosom prema ideologiji u kome se istovremeno pokazuje fascinacija
imaginarijumom Titove Jugoslavije u Prvoj pšetoljetki i parodira pokušaj
da se umetnost uključi u politički rad.
U izvesnom pogledu, RDEČI BOOGIE je produžetak Karpovog SPLAVA MEDUZE, pokušaj filmske rekosntrukcije i estetizacije jednog trenutka u razvoju jugoslovenske popularne kulture. Naravno, kako je jazzu inherentan populizam tako i RDEČI BOOGIE ima manju "udžbeničku" dimenziju i manje "rekonstruiše" već kanonizovane umetnike i dela.
Žilnikovska postavka i sličan koncept, te lapidaran odnos prema istorijskim činjenicama, čak i bez Vučićevića, nagoveštavaju svojevrsno produžavanje SPLAVA dve godine kasnije.
Od prisutnih glumaca, najupečatljivija figura, "punktum" u kadrovima postaje Zoran Predin čija fotogeničnost i interpretatorski žar dolaze do izražaja u filmu koji zapravo ne postavlja dramske izazove pred glumce. To se najviše oseća kod Borisa Cavazze i Iva Bana čije role ne samo da su blede već je u izvesnom smislu njihov "dramski" glumački dar zapravo višak.
Karpo koncipira film kroz duge, vidno komponovane i koreografisane tabloe koji estetizuju pojedine situacije. Dosta se služi statičnim kadrovima mada ima i zanimljivih pokreta kamere. Ipak, kamera se nikada ne uključuje u akciju i drži distancu u odnosu na izvođače. Film su snimale dve legende jugoslovebnskog filma - Vilko Filač i sam Karpo i pojedine scene nude retko viđenu estetizaciju Prve petoljetke.
Karpo uključuje i dosta zanimljivog arhivskog materijala u film, sučeljavajući BAL NA VODI kao kulturalni upliv Zapada sa agitpopvskim filmskim novostima Triglav Filma.
Jedan od savremenih filmova koji bi se mogli pridružiti ovom Karpovom filmu svakako jeste i savremeni produžetak ove tradicije DOKTOR REJ I ĐAVOLI Dinka Tucakovića.
U krajnjem utisku, rekao bih da je estetitzacija umetničkog angažmana omela Karpa Godinu da u potpunosti poentira i iskaže trenutak kada se menja kulturna paradigma i nastupa KOKA KOLA SOCIJALIZAM, kako ga naziva Radina Vučetić, što ovaj film lišava punog "istorijskog efekta".
* * 1/2 / * * * *
U izvesnom pogledu, RDEČI BOOGIE je produžetak Karpovog SPLAVA MEDUZE, pokušaj filmske rekosntrukcije i estetizacije jednog trenutka u razvoju jugoslovenske popularne kulture. Naravno, kako je jazzu inherentan populizam tako i RDEČI BOOGIE ima manju "udžbeničku" dimenziju i manje "rekonstruiše" već kanonizovane umetnike i dela.
Žilnikovska postavka i sličan koncept, te lapidaran odnos prema istorijskim činjenicama, čak i bez Vučićevića, nagoveštavaju svojevrsno produžavanje SPLAVA dve godine kasnije.
Od prisutnih glumaca, najupečatljivija figura, "punktum" u kadrovima postaje Zoran Predin čija fotogeničnost i interpretatorski žar dolaze do izražaja u filmu koji zapravo ne postavlja dramske izazove pred glumce. To se najviše oseća kod Borisa Cavazze i Iva Bana čije role ne samo da su blede već je u izvesnom smislu njihov "dramski" glumački dar zapravo višak.
Karpo koncipira film kroz duge, vidno komponovane i koreografisane tabloe koji estetizuju pojedine situacije. Dosta se služi statičnim kadrovima mada ima i zanimljivih pokreta kamere. Ipak, kamera se nikada ne uključuje u akciju i drži distancu u odnosu na izvođače. Film su snimale dve legende jugoslovebnskog filma - Vilko Filač i sam Karpo i pojedine scene nude retko viđenu estetizaciju Prve petoljetke.
Karpo uključuje i dosta zanimljivog arhivskog materijala u film, sučeljavajući BAL NA VODI kao kulturalni upliv Zapada sa agitpopvskim filmskim novostima Triglav Filma.
Jedan od savremenih filmova koji bi se mogli pridružiti ovom Karpovom filmu svakako jeste i savremeni produžetak ove tradicije DOKTOR REJ I ĐAVOLI Dinka Tucakovića.
U krajnjem utisku, rekao bih da je estetitzacija umetničkog angažmana omela Karpa Godinu da u potpunosti poentira i iskaže trenutak kada se menja kulturna paradigma i nastupa KOKA KOLA SOCIJALIZAM, kako ga naziva Radina Vučetić, što ovaj film lišava punog "istorijskog efekta".
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment