Pogledao sam LA PORTA DEL CANNONE Leopolda Savone, adaptaciju romana
Guiliana Friza. Reč je o ratnom filmu snimanom jednim delom u Sloveniji,
u koprodukciji sa Triglav Filmom, na sličan način i sa sličnim dometom
kao OPERATION CROSS EAGLES. Doduše, LA PORTA DEL CANNONE nema apsolutno
nikakvog geografskog dodira sa Jugoslavijom, dešava se mahom u Beču,
Budimpešti i Čehoslovačkoj. Ipak, u filmu glumi dosta naših glumaca,
među kojima se izdvaja Boris Cavazza u ulozi Đule, vođe mađarskih
partizana koji kanališe harizmu kakvu danas recimo ima Matthias
Schoenaerts i uspeva da potpuno zaseni italo-lepotana Gianni Garka.
Garko igra fašističkog tajnog agnta koji se ubacuje u Čehoslovačku kako bi eliminisao tamošnjeg antifašističkog vođu ali tokom infiltracije zavoli jednu Jevrejku a potom upoznaje i partizane i menja mišljenje o svemu, pridružujući se postepeno pokretu otpora.
Cela situacija sa Čehoslovačkom, antifašizmom, Mađarskom itd. je istorijski prilično nekonzistentna i film je jako neprecizan u tom pogledu. To meni u principu ne bi smetalo da film ne donosi nekoliko krajnje bizarnih anahronizama usled kojih sam pomislio da se dešava u savremenom svetu, recimo pojava nekih evidentno posleratnih automobila ili mlaznih aviona na civilnom aerodromu koji se ne vide samo po obodu kadra već praktično imaju ulogu u priči. Međutim, ne, film nema dva vremenska toka i ne dešava se u vreme rata i u savremeno doba već je naprosto krajnje nemarno realizovan. To je prilično čudno ako imamo u vidu da se u ovom slučaju prekaljeni Leopoldo Savona pokazao kao prilično pouzdan pripovedač sa nekim vrlo solidnim rediteljskim rešenjima, i smislom za humor.
Film je teško žanrovski odrediti, u njemu ima i trilera i akcije i melodrame i to je takođe prilično čudno ako imamo u vidu Savonin žanrovski bekgraund. Sasvim je moguće da je on upravo sa ovim filmom želeo da napravi žanrovski crossover i stavi priču ispred reopertoarskih zahteva. U tom pogledu, svakako da je tek delimično uspeo.
Od kultnih italo faca u filmu se pojavljuje i Horst Frank, čuveni negativac evropskog filma tog vremena koji nažalost nije napravio crossover u Holivudu. Ipak, zanimljiv je disbalans koji izazove glumac poput Borisa Cavazze kada se pojavi na ekranu nasuprot nesumnjivo iskusnog ali nedovoljno prekaljenog i jednodimenzionalnog Giannija Garka. U tom disbalansu kao da se krije objašnjenje zašto Savona nikada nije uspeo da postane istinski bitan italo-reditelj niti da se Garko izbori za mesto istinski bitne italo-face.
* * / * * * *
Garko igra fašističkog tajnog agnta koji se ubacuje u Čehoslovačku kako bi eliminisao tamošnjeg antifašističkog vođu ali tokom infiltracije zavoli jednu Jevrejku a potom upoznaje i partizane i menja mišljenje o svemu, pridružujući se postepeno pokretu otpora.
Cela situacija sa Čehoslovačkom, antifašizmom, Mađarskom itd. je istorijski prilično nekonzistentna i film je jako neprecizan u tom pogledu. To meni u principu ne bi smetalo da film ne donosi nekoliko krajnje bizarnih anahronizama usled kojih sam pomislio da se dešava u savremenom svetu, recimo pojava nekih evidentno posleratnih automobila ili mlaznih aviona na civilnom aerodromu koji se ne vide samo po obodu kadra već praktično imaju ulogu u priči. Međutim, ne, film nema dva vremenska toka i ne dešava se u vreme rata i u savremeno doba već je naprosto krajnje nemarno realizovan. To je prilično čudno ako imamo u vidu da se u ovom slučaju prekaljeni Leopoldo Savona pokazao kao prilično pouzdan pripovedač sa nekim vrlo solidnim rediteljskim rešenjima, i smislom za humor.
Film je teško žanrovski odrediti, u njemu ima i trilera i akcije i melodrame i to je takođe prilično čudno ako imamo u vidu Savonin žanrovski bekgraund. Sasvim je moguće da je on upravo sa ovim filmom želeo da napravi žanrovski crossover i stavi priču ispred reopertoarskih zahteva. U tom pogledu, svakako da je tek delimično uspeo.
Od kultnih italo faca u filmu se pojavljuje i Horst Frank, čuveni negativac evropskog filma tog vremena koji nažalost nije napravio crossover u Holivudu. Ipak, zanimljiv je disbalans koji izazove glumac poput Borisa Cavazze kada se pojavi na ekranu nasuprot nesumnjivo iskusnog ali nedovoljno prekaljenog i jednodimenzionalnog Giannija Garka. U tom disbalansu kao da se krije objašnjenje zašto Savona nikada nije uspeo da postane istinski bitan italo-reditelj niti da se Garko izbori za mesto istinski bitne italo-face.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment