Reprizirao sam SUPER Jamesa Gunna, nezavisni film iz 2010. godine,
svojevrsnu indie parafrazu Millarovog KICK-ASSa koji je u to vreme
takođe dobio svoju ekranizaciju. Iako KICK-ASS nije deo Marvelovog
univerzuma jeste pobočno Marvelovo izdanje, i uprkos tome što se SUPER
ne bavi nekom temom koja je ekskluzivna samo za Millara, zanimljivo je
kako je na kraju svega Gunn završio režirajući GUARDIANS OF THE GALAXY.
Naime, moglo bi se reći da je SUPER bio uvod u nešto što će dostići svoj vrhunac u GUARDIANSima, Marvelovoj ekranizaciji, odnosno da će Gunnovo interesovanje za strip-mitologiju od alternativnog korena doći do krajnje mejnstrim konsekvence. Međutim, niti je GUARDIANS superherojski film per se jer su glavni junaci ljudi koji nemaju supermoći a ostalo su vanzemaljci i božanstva koja takođe imaju moći u skladu sa svojom genezom, i zapravo se ne kostimiraju izvan običaja kultura iz kojih dolaze, niti je SUPER nudio interesovanje za superheroje u pravcu njihove afirmacije već upravo dekonstrukcije.
U tom pogledu Vaughn je prešao drugačiji put. On jeste posle KICK-ASSa snimio X-MEN: FIRST CLASS, ali je to bio prirodan razvoj, da se od priče o dečaku bez supermoći koji postaje superheroj pređe na priču o par excellence superherojima koji su i biološki superiorniji u odnosu na ljude, dakle čije je herojstvo esencijalizovano. Vaughn je dakle prošao put konstrukcije herojskih identiteta od pretvaranja junaka bez moći u heroja, do pretvaranja mutanta u običnog "ljudskog junaka".
U Gunnovom slučaju, SUPER je bezobrazan mali indie film koji prikazuje superherojstvo kao vid društvene patologije indukovane šund-literaturom i religijskom mitologijom koja je prožela popularnu kulturu. Kada je izašao MAN OF STEEL uostalom dosta se govorilo o hrišćanskoj simbolici u filmu a u SUPERu Gunn se poigrava sa "hrišćanskim" superherojem koji u televangelističkoj emisiji preuzima kostim superheroja kako bi širio konzervativne i hrišćanske vrednosti.
Iako SUPER ne osporava postojanje društvenih problema kroz prikaz junaka koji iživljava svoje pravedničke afekte u popularnoj formi superherojstva, na prilično jasan način secira i kritikuje moralnu, religijsku, kulturalnu i seksualnu politiku superherojstva. I naravno, relativnu "mekoću" superherojskog ili pak estetizovanog "kickassovskog" nasilja, zamenjuje sirovim mada opet ne manje grotesknim indie nasiljem. Na kraju, film odlazi u pravcu treš estetike koja je Gunnu poznata iz dana kada je radio za Tromu.
Šta je Gunna onda preporučilo Marvelu koji je sada u Disneyevom vlasništvu? S jedne strane, Gunn je radio na vrlo komercijalnom serijalu SCOOBY DOO za Warner, dakle ume da sarađuje. Određeni amblinovski small town dar u žanrovskom pogledu pokazao je u filmu SLITHER koji je uostalom imao i major distribuciju i podsetio je na neke simpatične klasike tog podžanra kao što je TREMORS. Uostalom, i sa malim budžetom filma SUPER pokazao je da ume da snimi dinamičan, duhovit film sa intenzivnim akcionim prizorima.
Dakle, SLITHER i SUPER su potvrda profesionalnog standarda. Kad je reč o idejnom standardu, međutim, Gunn svakako nije reditelj koji kao Vaughn konstituiše filmske heroje, i Marvel ga je verovatno i angažovao zbog tog anarhičnog, dekonstruktivističkog pristupa. To je dalo vrlo šarmantne rezultate u GUARDIANSu uprkos brojnim dramaturškim i fundamentalnim estetskim nedostacima. Međutim, uprkos tome što je GUARDIANS simpatičan film, upadljivo je da Marvel u svojoj Disney inkarnaciji upadljivo ne angažuje reditelje koji uverljivo konstituišu heroje i njihov univerzum, i da Fox sa Singerom i Vaughnom recimo radi to mnogo bolje.
Gunn je međutim, za razliku od Braće Russo na primer, bio kocka koja se isplatila i snimio je i duhovit i simpatičan i uspešan film, naprosto jer je talentovan reditelj. Međutim, to što je kocka uspela ne znači da Marvelov odabir reditelja nije zapravo pogrešan.
* * * / * * * *
Naime, moglo bi se reći da je SUPER bio uvod u nešto što će dostići svoj vrhunac u GUARDIANSima, Marvelovoj ekranizaciji, odnosno da će Gunnovo interesovanje za strip-mitologiju od alternativnog korena doći do krajnje mejnstrim konsekvence. Međutim, niti je GUARDIANS superherojski film per se jer su glavni junaci ljudi koji nemaju supermoći a ostalo su vanzemaljci i božanstva koja takođe imaju moći u skladu sa svojom genezom, i zapravo se ne kostimiraju izvan običaja kultura iz kojih dolaze, niti je SUPER nudio interesovanje za superheroje u pravcu njihove afirmacije već upravo dekonstrukcije.
U tom pogledu Vaughn je prešao drugačiji put. On jeste posle KICK-ASSa snimio X-MEN: FIRST CLASS, ali je to bio prirodan razvoj, da se od priče o dečaku bez supermoći koji postaje superheroj pređe na priču o par excellence superherojima koji su i biološki superiorniji u odnosu na ljude, dakle čije je herojstvo esencijalizovano. Vaughn je dakle prošao put konstrukcije herojskih identiteta od pretvaranja junaka bez moći u heroja, do pretvaranja mutanta u običnog "ljudskog junaka".
U Gunnovom slučaju, SUPER je bezobrazan mali indie film koji prikazuje superherojstvo kao vid društvene patologije indukovane šund-literaturom i religijskom mitologijom koja je prožela popularnu kulturu. Kada je izašao MAN OF STEEL uostalom dosta se govorilo o hrišćanskoj simbolici u filmu a u SUPERu Gunn se poigrava sa "hrišćanskim" superherojem koji u televangelističkoj emisiji preuzima kostim superheroja kako bi širio konzervativne i hrišćanske vrednosti.
Iako SUPER ne osporava postojanje društvenih problema kroz prikaz junaka koji iživljava svoje pravedničke afekte u popularnoj formi superherojstva, na prilično jasan način secira i kritikuje moralnu, religijsku, kulturalnu i seksualnu politiku superherojstva. I naravno, relativnu "mekoću" superherojskog ili pak estetizovanog "kickassovskog" nasilja, zamenjuje sirovim mada opet ne manje grotesknim indie nasiljem. Na kraju, film odlazi u pravcu treš estetike koja je Gunnu poznata iz dana kada je radio za Tromu.
Šta je Gunna onda preporučilo Marvelu koji je sada u Disneyevom vlasništvu? S jedne strane, Gunn je radio na vrlo komercijalnom serijalu SCOOBY DOO za Warner, dakle ume da sarađuje. Određeni amblinovski small town dar u žanrovskom pogledu pokazao je u filmu SLITHER koji je uostalom imao i major distribuciju i podsetio je na neke simpatične klasike tog podžanra kao što je TREMORS. Uostalom, i sa malim budžetom filma SUPER pokazao je da ume da snimi dinamičan, duhovit film sa intenzivnim akcionim prizorima.
Dakle, SLITHER i SUPER su potvrda profesionalnog standarda. Kad je reč o idejnom standardu, međutim, Gunn svakako nije reditelj koji kao Vaughn konstituiše filmske heroje, i Marvel ga je verovatno i angažovao zbog tog anarhičnog, dekonstruktivističkog pristupa. To je dalo vrlo šarmantne rezultate u GUARDIANSu uprkos brojnim dramaturškim i fundamentalnim estetskim nedostacima. Međutim, uprkos tome što je GUARDIANS simpatičan film, upadljivo je da Marvel u svojoj Disney inkarnaciji upadljivo ne angažuje reditelje koji uverljivo konstituišu heroje i njihov univerzum, i da Fox sa Singerom i Vaughnom recimo radi to mnogo bolje.
Gunn je međutim, za razliku od Braće Russo na primer, bio kocka koja se isplatila i snimio je i duhovit i simpatičan i uspešan film, naprosto jer je talentovan reditelj. Međutim, to što je kocka uspela ne znači da Marvelov odabir reditelja nije zapravo pogrešan.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment