Pogledao sam BEFORE I GO TO
SLEEP Rowana Joffea, ekranizaciju romana S.J. Watsona. Joffe je sa ovim
filmom potpuno zaokružio svoju tranziciju iz pozicije scenariste u
poziciju reditelja i uprkos ranijim obećavajućim radovima sada nudi i
zaokruženo delo koje ne samo da ima svoje mesto na rpertoaru već i spada
u deficitarnu grupu trilera koji se obraćaju odrasloj publici.
Nicole Kidman, Colin Firth i Mark Strong čine glumački nukleus ove priče o ženi sa amnezijom koja kreće na terapiju ne bi li počela da se seća vrlo krupnog dela svog života koji je zaboravila posle teške povrede glave. Naravno, ono čega treba da se seti je takvo da se sve pretvara u triler.
Da se film ne bavi pitanjem sećanja, i da se toliko ne oslanja na fleševe prošlosti, mada ne i flešbekove per se, mogao bi se definisati kao hitchcockovski rad. Međutim, Hitchcocka je ipak definisalo manipulisanje neznanjem junaka, dočim Joffe u svom postupku drži i publiku u neznanju. Uprkos tome što je razrešenje filma BEFORE I GO TO SLEEP bazirano na "red herring" rešenjima i preokretima, film se nikada ne svodi na senzacionalizam i radikalno izmicanje tla ispod gledaočevih nogu.
Joffeov rediteljski postupak u vizuelnom pogledu je siguran, sveden, i za razliku od tipičnih filmova u kojima scenaristi pokušavaju da se istaknu "vizuelnim pripovedanjem" time što snimaju jako puno detalja i namerno insitiraju na prevazilaženju dijaloga kao izražajnog sredstva, vrlo je odmeren, precizan i ne beži od izgovorene reči i kao načina da se prenese informacija i kao dela zvučne slike.
BEFORE I GO TO SLEEP je uspešan primer onoga što kolokvijalno nazivamo "malim" filmom. Sudeći po odzivu u Tuckwoodu sinoć, zvezde mogu da privuku pažnju i da dobro podrže ovu izumiruću vrstu na repertoaru.
* * * / * * * *
Nicole Kidman, Colin Firth i Mark Strong čine glumački nukleus ove priče o ženi sa amnezijom koja kreće na terapiju ne bi li počela da se seća vrlo krupnog dela svog života koji je zaboravila posle teške povrede glave. Naravno, ono čega treba da se seti je takvo da se sve pretvara u triler.
Da se film ne bavi pitanjem sećanja, i da se toliko ne oslanja na fleševe prošlosti, mada ne i flešbekove per se, mogao bi se definisati kao hitchcockovski rad. Međutim, Hitchcocka je ipak definisalo manipulisanje neznanjem junaka, dočim Joffe u svom postupku drži i publiku u neznanju. Uprkos tome što je razrešenje filma BEFORE I GO TO SLEEP bazirano na "red herring" rešenjima i preokretima, film se nikada ne svodi na senzacionalizam i radikalno izmicanje tla ispod gledaočevih nogu.
Joffeov rediteljski postupak u vizuelnom pogledu je siguran, sveden, i za razliku od tipičnih filmova u kojima scenaristi pokušavaju da se istaknu "vizuelnim pripovedanjem" time što snimaju jako puno detalja i namerno insitiraju na prevazilaženju dijaloga kao izražajnog sredstva, vrlo je odmeren, precizan i ne beži od izgovorene reči i kao načina da se prenese informacija i kao dela zvučne slike.
BEFORE I GO TO SLEEP je uspešan primer onoga što kolokvijalno nazivamo "malim" filmom. Sudeći po odzivu u Tuckwoodu sinoć, zvezde mogu da privuku pažnju i da dobro podrže ovu izumiruću vrstu na repertoaru.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment