Friday, November 7, 2014

INTERSTELLAR

INTERSTELLAR je film koji počne odlično i dok traje na Zemlji, obećava da će biti dostojan naslednik CONTACTa. Nažalost, kada junaci odu u svemir, film se raspada na elementarne čestice i pretvara se u jednu neobičnu vrstu blokbastera u mome zapravo nema puno blockbusting momenata ni u vizuelnom ni u emotivnom ni u glumačkom pogledu.

INTERSTELLAR najbolje stoji ako se gleda kao novi Warnerov film koji sumira dostignuća tog studija u domenu popularizacije puta u svemir. U njemu se mnogu prepoznati tragovi THE RIGHT STUFFa, CONTACTa i GRAVITYja. Nažalost, od Nolana su nasleđeni samo problemi, odnosno preuzeto je sve ono što je bilo mana filmova kao što je INCEPTION.

Sećate se kako je u INCEPTIONu svakih dvadesetak minuta film zastajao da bi gledaoci prošli kroz tutorial da shvate šta se dešava na ovom "nivou"? E, INTERSTELLAR je u celom drugom i trećem činu praktično jedan veliki tutorial u kome sve stoji u pogledu odnosa među likovima pa čak i priče a talože se "propozicije igre" koje do kraja filma i važe i ne važe, a u tom pogledu su naročito osetljive montažne sekvence gde s jdne strane u svemiru vreme prolazi znatno sporije, ali u montažnoj sekvenci gotovo da postoji rakord između dešavanja u svemiru i onoga na Zemlji.

Inače, te paralelne montaže i montažne sekvence su jedna od neuralgičnih tačaka filma i nije mi do kraja jasno kakvu vrstu paralele je Nolan želeo da postigne na taj način, naročito jer ceo film govori o nekim kvantnim skokovima čija je osnovna karakteristika da je nemoguće povlačiti paralele.

Završnica filma je bazirana na preokretu koji je jasan od početka ali je realizovan u duhu lude hrabrosti. Nolan naime ulazi u završnicu koja parafrazira Kubrickovu 2001 a onda ima hrabrosti da je malo dramski razradi i naravno ta situacija je priličan trainwreck.

Kraj filma u sebi spaja nehotičnu morbidnost i potpunu idejnu konfuziju kakvu je samo Spielberg umeo da proizvede u danima kada je radio recimo A.I. Mlak emotivni odjek takve završnice, ne samo u odnosu publike prema likovima već i likova jednih prema drugima pokazuje da je Nolan potpuno ispustio "ljudski faktor" a da ga nije zamenio lepim prizoprima i uzbudljivom akcijom.

Ako izuzmemo početak koji je režiran sigurno i napisan dosta bistro i sa neobičnim smislom za humor, posle odlaska u svemir INTERSTELLAR ulazi i u potpunu žanrovsku konfuziju, smenjuju se situacije od kojih nijedna nije rađena sa punim ubeđenjem niti je za te scene jasno koja od njih zapravo treba da bude ADUT filma i okosnica njegove bioskopske atraktivnosti. tako imamo diskusije koje evociraju CONTACT samo bez istinske misterije i intrige, imamo McConaugheya koji kanališe Rusta Cohlea i Chucka Yeaghera iz THE RIGHT STUFF i imamo par napetih situacija sa svemirskim brodovima koje deluju kao nedorasli GRAVITY rip-off.

Problem sa ovim scenama je u tome što sve one deluju kao filler dok se čeka "glavna stvar" a te stvari naprosto nema.

INTERSTELLAR je daleko od dobrog filma ali barem zalužuje priznanje da u svom trajanju od skoro 170 minuta barem nikada nije dosadan.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment