Pogledao sam australijski partizanski film TOMORROW WHEN THE WAR BEGAN Stuart Beattieja, ekranizaciju romana Johna Marsdena. Australijanci su okusili Drugi svetski rat i snimili niz raznovrsnih filmova na tu temu, i uopšte ljudi iz ovog kraja su ostavili značajan trag u ratnom filmu uopšte. Pa ipak, i pored filmova na temu gerile, nisu imali puno iskustava sa tom temom.
TOMORROW WHEN THE WAR BEGAN je snimljen po bestseler romanu za koji ne znam da li je preveden kod nas, i nisam ga čitao, no po ovome što sam video u filmu, rekao bih da se radi o brutalnom rip-offu RED DAWNa samo bez Red Scare monmebnta i cele hladnoratovske priče. Ako imamo u vidu da je MGM snimio rimejk RED DAWNa očigledno je hladnoratovski strah o komunistima ili ex-komunistima koji okupiraju Ameriku odnosno Australiju ponovo u modi.
Raspad MGMa učuinio je da TOMORROW bude ipak prvi film u tom obnovljenom talasu a Paramountova distribucija će mu omogućiti da izađe i izvan ANZAC okvira što je uosrtalom i očekivano za film koji je radio Stuart Beattie, holivudski scenarista iz Australije koji je počev od COLLATERALa napravio odličnu karijeru.
Mđutim, TOMORROW je autentični asutralijski produkt i Battie nije u u Australiji snimio holivudski film. U njemu glume lokalni glumci, nije opterećen lokalizmima ALI usled toga više deluje sterilno nego istinski univerzalno čemu doprinosi i realizacija za koju se ne može reći da reflektuje Beattiejevo neznanje koliko dosta sveden budžetski okvir u kome je snimljen film. Film koji ovako izgleda po meni nema puno šanse u bioskopima pošto u svojim najboljim deonicama deluje kao nešto skuplja, mada ne i najskuplja/najkvalitetnija mini-serija.
Ono što je međutim apsolutno australijski šmek koji je Beattie očuvao jeste sam odnos prema temi. Naime, film dosta podseća na radove Brian Trenchard-Smitha. Naravno, ovo je novi vid Ozploitationa koji nastaje pod pažljivom kontrolom Holivuda i ovo je film nanjen mlađoj publici, tako da u njemu nema ni nasilja niti sjajnih akrobacija Grant Pagea, ali ono što postoji jeste jedan gotovo dečački, naivni, pomalo genre-benderski odnos prema pustolovini na koju polaze junaci. Otud je TOMORROW u osnovi akcioni film koji to nije jer u filmu nema previše akcije, i ratni film koji to nije jer ne govori o ratu koji se desio niti o sukobu koji je u pravom smislu rat, ali u sebi ima jedan integritet priče o grupi likova u određenoj situaciji koja se ne priklanja žanrovima već ostaje vezana za svoje likove i njihove događaje i oni ih vode.
Nažalost, Beattie nije dovoljno jak reditelj da u potpunosti iznese takvo opredeljenje za prevazilaženje žanra a pored te vizuelne troosti karakteristične za televiziju, film hendikepira i činjenica da iako je reč o zaokruženoj filmskoj priči, ovaj film jeste profilisan kao franchise-starter.
Svojim estetskim dometima, TOMORROW ne uspeva da se nametne kao naslov koji zauzima značajno mesto u ovogodišnjoj ponudi. Međutim, ne može mu se osporiti da je izuzetno simpatičan, naročito ako imamo u vidu moju poziciju ljubitelja partizanskog filma koga ovaj naslov verovatno nsvesno (za razliku od Milusovog RED DAWNa send upuje). Otud mi je milo da je odobreno snimanje nastavka koje će nadam se ovo učiniti serjalom.
Isto tako, mislim da ovaj film ima veliki potencijal kao televizijski materijal.
Kad je reč o protivnicima, oni nikada nisu sasvim definisani ali invaziju su izvršili najverovatnije Kinezi, reklo bi se po tome što nose kalašnjikove i izgledaju kao da su sa Dalekog istoka. U prilog tome govori i njihov nominalni cilj - u jednom radio saopštenju kažu da je Auistralija okupirana jer je reč o velikoj nenaseljenoj teritoriji koja može režiti njihov problem prenaseljenosti. Kineski okupatori prikazani kao surovi, bezlični ali ne i kao neki apriorni zlotvori te će oni verovatno biti razrađeni u nastavku.
Ono što je mnogo zanimljivije su mladi junaci koji pokreću otpor. Naime, kada shvate da su im roditelji, i svi ostali sugrađani oteti i odvedeni u logore, mladi junaci imaju jednu sesiju na kojoj brejnstormumju šta i kako dalje. Na toj sesiji oni najotvorenije kažu da nemaju nikakav odnos prema svojoj zemlji, da nisu sigurni da postoji ikakav patriotski motiv u njima, a jedna od njih koja dolazi iz porodice verskih fundamentalista ima dileme oko toga da li uopšte treba ubijati ljude. Beattie, što je najzanimljivije, ni ne daje bilo kakav povod osim pukog preživljavanja i odanosti jednih drugima kada otpor krene tako da je film zapravo izrazito apolitičan. Jedini ieološki pregnantan momenat je scena kada devojčica iz religiozne poroice ubija Kineza. Ta scena je akcentovana, ali to ubistvo je opravdano situacijom, a potom se nastala trauma dalje ne elaborira.
TOMORROW, WHEN THE WAR BEGAN je više simpatičan nego istinski dobar film, ali svojim šarmom i jednom old school pristupom filmskoj avanturi uspeva da pokrije svoje zanatske i kreativne nedostatke. Svakako se radujem nastavku koji se sprema.
* * 1/2 / * * * *
TOMORROW WHEN THE WAR BEGAN je snimljen po bestseler romanu za koji ne znam da li je preveden kod nas, i nisam ga čitao, no po ovome što sam video u filmu, rekao bih da se radi o brutalnom rip-offu RED DAWNa samo bez Red Scare monmebnta i cele hladnoratovske priče. Ako imamo u vidu da je MGM snimio rimejk RED DAWNa očigledno je hladnoratovski strah o komunistima ili ex-komunistima koji okupiraju Ameriku odnosno Australiju ponovo u modi.
Raspad MGMa učuinio je da TOMORROW bude ipak prvi film u tom obnovljenom talasu a Paramountova distribucija će mu omogućiti da izađe i izvan ANZAC okvira što je uosrtalom i očekivano za film koji je radio Stuart Beattie, holivudski scenarista iz Australije koji je počev od COLLATERALa napravio odličnu karijeru.
Mđutim, TOMORROW je autentični asutralijski produkt i Battie nije u u Australiji snimio holivudski film. U njemu glume lokalni glumci, nije opterećen lokalizmima ALI usled toga više deluje sterilno nego istinski univerzalno čemu doprinosi i realizacija za koju se ne može reći da reflektuje Beattiejevo neznanje koliko dosta sveden budžetski okvir u kome je snimljen film. Film koji ovako izgleda po meni nema puno šanse u bioskopima pošto u svojim najboljim deonicama deluje kao nešto skuplja, mada ne i najskuplja/najkvalitetnija mini-serija.
Ono što je međutim apsolutno australijski šmek koji je Beattie očuvao jeste sam odnos prema temi. Naime, film dosta podseća na radove Brian Trenchard-Smitha. Naravno, ovo je novi vid Ozploitationa koji nastaje pod pažljivom kontrolom Holivuda i ovo je film nanjen mlađoj publici, tako da u njemu nema ni nasilja niti sjajnih akrobacija Grant Pagea, ali ono što postoji jeste jedan gotovo dečački, naivni, pomalo genre-benderski odnos prema pustolovini na koju polaze junaci. Otud je TOMORROW u osnovi akcioni film koji to nije jer u filmu nema previše akcije, i ratni film koji to nije jer ne govori o ratu koji se desio niti o sukobu koji je u pravom smislu rat, ali u sebi ima jedan integritet priče o grupi likova u određenoj situaciji koja se ne priklanja žanrovima već ostaje vezana za svoje likove i njihove događaje i oni ih vode.
Nažalost, Beattie nije dovoljno jak reditelj da u potpunosti iznese takvo opredeljenje za prevazilaženje žanra a pored te vizuelne troosti karakteristične za televiziju, film hendikepira i činjenica da iako je reč o zaokruženoj filmskoj priči, ovaj film jeste profilisan kao franchise-starter.
Svojim estetskim dometima, TOMORROW ne uspeva da se nametne kao naslov koji zauzima značajno mesto u ovogodišnjoj ponudi. Međutim, ne može mu se osporiti da je izuzetno simpatičan, naročito ako imamo u vidu moju poziciju ljubitelja partizanskog filma koga ovaj naslov verovatno nsvesno (za razliku od Milusovog RED DAWNa send upuje). Otud mi je milo da je odobreno snimanje nastavka koje će nadam se ovo učiniti serjalom.
Isto tako, mislim da ovaj film ima veliki potencijal kao televizijski materijal.
Kad je reč o protivnicima, oni nikada nisu sasvim definisani ali invaziju su izvršili najverovatnije Kinezi, reklo bi se po tome što nose kalašnjikove i izgledaju kao da su sa Dalekog istoka. U prilog tome govori i njihov nominalni cilj - u jednom radio saopštenju kažu da je Auistralija okupirana jer je reč o velikoj nenaseljenoj teritoriji koja može režiti njihov problem prenaseljenosti. Kineski okupatori prikazani kao surovi, bezlični ali ne i kao neki apriorni zlotvori te će oni verovatno biti razrađeni u nastavku.
Ono što je mnogo zanimljivije su mladi junaci koji pokreću otpor. Naime, kada shvate da su im roditelji, i svi ostali sugrađani oteti i odvedeni u logore, mladi junaci imaju jednu sesiju na kojoj brejnstormumju šta i kako dalje. Na toj sesiji oni najotvorenije kažu da nemaju nikakav odnos prema svojoj zemlji, da nisu sigurni da postoji ikakav patriotski motiv u njima, a jedna od njih koja dolazi iz porodice verskih fundamentalista ima dileme oko toga da li uopšte treba ubijati ljude. Beattie, što je najzanimljivije, ni ne daje bilo kakav povod osim pukog preživljavanja i odanosti jednih drugima kada otpor krene tako da je film zapravo izrazito apolitičan. Jedini ieološki pregnantan momenat je scena kada devojčica iz religiozne poroice ubija Kineza. Ta scena je akcentovana, ali to ubistvo je opravdano situacijom, a potom se nastala trauma dalje ne elaborira.
TOMORROW, WHEN THE WAR BEGAN je više simpatičan nego istinski dobar film, ali svojim šarmom i jednom old school pristupom filmskoj avanturi uspeva da pokrije svoje zanatske i kreativne nedostatke. Svakako se radujem nastavku koji se sprema.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment