Pogledao sam MARLOWE Paul Bogarta, prvu adaptaciju Chandlerovog romana LITTLE SISTER što je dosta neobično ako imamo u vidu da se baš u ovom romanu, između ostalog, Chandler dotiče Holivuda.
James Garner igra Philip Marlowea koji kao i uvek istražuje složen, zamršen slučaj, koji na kraju, kao i u većini ekranizacija Chandlera pretvori u dosta nejasan splet događaja, pa nas toga ovog puta nije poštedeo ni Stirling Silliphant, čuveni, slavni, scenarista iz šezdesetih i sedamdesetih koji je ostavio značajan trag kako u klasičnom repertoarskom filmu tako i u blaxploitationu.
Paul Bogart je koncipirao film u 60s maniru sa ponekom noir mitemom, ali čak ni Bogartova izrazito 60s stilizacija ne može da prikrije kako Chandlerova priča po svojoj suštini, međuljudskim odnosima koji je čine itd. zapravo pripada 40s filmmakingu. U tom smislu, Bogart ima i dosta sreće da neke stvari koje su tada bile baš trendy kao što je recimo Bruce Lee koji se pojavljuje u ulozi henchmana, danas svakako deluju kao stvar svog vremena ali srećom ne i apsurdno.
Ako uzmemo u obzir da je Garner u znatnoj meri anticipirao Mel Gibsona i Bruce Willisa i njihove likove poptut Martina Riggsa i Josepha Hallenbecka kroz svoj rad u ROCKFORD FILESu, a uostalom obojicu je inicirao u vestern sa SUNSETom i MAVERICKom, njegovo sparingovanje sa Bruce Leejem ekvivalentno je Melovom dvoboju do smrti sa Jet Lijem u LETHAL WEAPON 4 a Bruce Leejev demise u MARLOWEu je apsurdan i duhovit na jedan krajnje infantilan i prilično neodolljiv način.
Garnerov Marlowe je hardboiled ali on ne može da pobegne od svog goofy šarma - niti treba - tako da je on u ovom filmu više fredmacmurrayevska nego bogartovska figura, igra detektiva sa dosta šarma i duhovitosti što će kasnije sve preneti u lik Jima Rockforda, nekih pet godina kasnije.
Film je dinamičan, zamršenost zapleta nadoknađuje tempom u kome se izlaže na priča i do kraja funkcioniše kao vrlo zaban PI film koji na svu sreću nije hendikepiran već oplemenjen obeležjima vremena u kome je nastao.
* * * / * * * *
James Garner igra Philip Marlowea koji kao i uvek istražuje složen, zamršen slučaj, koji na kraju, kao i u većini ekranizacija Chandlera pretvori u dosta nejasan splet događaja, pa nas toga ovog puta nije poštedeo ni Stirling Silliphant, čuveni, slavni, scenarista iz šezdesetih i sedamdesetih koji je ostavio značajan trag kako u klasičnom repertoarskom filmu tako i u blaxploitationu.
Paul Bogart je koncipirao film u 60s maniru sa ponekom noir mitemom, ali čak ni Bogartova izrazito 60s stilizacija ne može da prikrije kako Chandlerova priča po svojoj suštini, međuljudskim odnosima koji je čine itd. zapravo pripada 40s filmmakingu. U tom smislu, Bogart ima i dosta sreće da neke stvari koje su tada bile baš trendy kao što je recimo Bruce Lee koji se pojavljuje u ulozi henchmana, danas svakako deluju kao stvar svog vremena ali srećom ne i apsurdno.
Ako uzmemo u obzir da je Garner u znatnoj meri anticipirao Mel Gibsona i Bruce Willisa i njihove likove poptut Martina Riggsa i Josepha Hallenbecka kroz svoj rad u ROCKFORD FILESu, a uostalom obojicu je inicirao u vestern sa SUNSETom i MAVERICKom, njegovo sparingovanje sa Bruce Leejem ekvivalentno je Melovom dvoboju do smrti sa Jet Lijem u LETHAL WEAPON 4 a Bruce Leejev demise u MARLOWEu je apsurdan i duhovit na jedan krajnje infantilan i prilično neodolljiv način.
Garnerov Marlowe je hardboiled ali on ne može da pobegne od svog goofy šarma - niti treba - tako da je on u ovom filmu više fredmacmurrayevska nego bogartovska figura, igra detektiva sa dosta šarma i duhovitosti što će kasnije sve preneti u lik Jima Rockforda, nekih pet godina kasnije.
Film je dinamičan, zamršenost zapleta nadoknađuje tempom u kome se izlaže na priča i do kraja funkcioniše kao vrlo zaban PI film koji na svu sreću nije hendikepiran već oplemenjen obeležjima vremena u kome je nastao.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment