Pogledao sam BURIED Rodrigo Cortesa, film koji je ove godine imao veliki hype u žanrovskim krugovima, velikim delom i zato što u ovom atipičnom indie filmu glavnu, naslovnu, i maltene jedinu ulogu igra Ryan Reynolds, verovatno glumac u najvećem usponu trenutno.
Scenario Chrisa Sparlinga nudi naizgled odličan high concept, priču o kamiondžiji zakopanom u sanduku u Iraku i ostavljenim mobilnim telefonom kojim treba da nabavi pet miliona dolara za otkup. Koliko god ovo naizgled elovalo kao high concept koji samo potvrđuje da upravo biogate kinematografije imaju najbolje ideje za niskobudžetne filmove, BURIED nije taj film.
Naime, sličnu priču o zatrpanim ljudima smo imali i ranije a koliko shvatam i 127 HOURS će biti na sličnoj liniji, mada sa više manevarskog prostora, i posle WORLD TRADE CENTERa, BURIED takođe potvrđuje da ovkve priče naprosto dosade posle prvih pet minuta. Naime, koncept se jako brzo istroši i izuzev twist početka i twist endinga, BURIED se jedino može pohvaliti time da nije dosadan ali svakako nije ni naročito napet, što je deo namere, ni naročito ironičan, što je drugi deo namere, niti dirljiv, na čemu se insistira pred kraj.
Za to niko naročito nije kriv. BURIED deluje kao jedan od onih filmova neodoljive radikalnosti u pristupu koji je prosto morao da bude snimljen kako bi se ispostavilo da to naprosto nije ni fascinantno, ni negledljivo, već naprosto mlako.
Sparling je možda ponešto mogao da popravi na scenariju, ali nije problem BURIEDa tako jednostavan. Naime, priča o čoveku zatvorenom u jedan prostor takvih dimenzija vuče sa sobom niz problema među kojima je možda najbizarniji taj što je čak i jednom tako scenografski svedenom prostoru između ostalog ne veruje jer je preradikalno umešan u radnju, a ironija je da upotreba optike sama po sebi čini da naš subjektivni osećaj dimenzija tog prostora varira iako verujem da se o tome vodilo računa, ali prosto film ima neke svoje zakonitosti vezane za optiku koje se ne mogu zaobići.
Iako Cortes ide u pravcu naturalizma, BURIED na kraju deluje kao prevelika konstrukcija u svakom smislu, i po dometu je tek nešto iznad Stoneovog WTCa koji je imao na raspologanju nešto više pomagala ali je na kraju postigao još i manje.
Otud je BURIED jedan podnošljiv, relativno pitak film, koji jednu radikalnu postavku svodi na nivo krajnje mlakog ugođaja. Ipak, čini se da će ovaj film biti bitna stavka u filmografijama uključenih ljudi što nije nepravda ali nije baš ni da se radi o istinskoj odskočnoj dasci.
* * 1/2 / * * * *
Scenario Chrisa Sparlinga nudi naizgled odličan high concept, priču o kamiondžiji zakopanom u sanduku u Iraku i ostavljenim mobilnim telefonom kojim treba da nabavi pet miliona dolara za otkup. Koliko god ovo naizgled elovalo kao high concept koji samo potvrđuje da upravo biogate kinematografije imaju najbolje ideje za niskobudžetne filmove, BURIED nije taj film.
Naime, sličnu priču o zatrpanim ljudima smo imali i ranije a koliko shvatam i 127 HOURS će biti na sličnoj liniji, mada sa više manevarskog prostora, i posle WORLD TRADE CENTERa, BURIED takođe potvrđuje da ovkve priče naprosto dosade posle prvih pet minuta. Naime, koncept se jako brzo istroši i izuzev twist početka i twist endinga, BURIED se jedino može pohvaliti time da nije dosadan ali svakako nije ni naročito napet, što je deo namere, ni naročito ironičan, što je drugi deo namere, niti dirljiv, na čemu se insistira pred kraj.
Za to niko naročito nije kriv. BURIED deluje kao jedan od onih filmova neodoljive radikalnosti u pristupu koji je prosto morao da bude snimljen kako bi se ispostavilo da to naprosto nije ni fascinantno, ni negledljivo, već naprosto mlako.
Sparling je možda ponešto mogao da popravi na scenariju, ali nije problem BURIEDa tako jednostavan. Naime, priča o čoveku zatvorenom u jedan prostor takvih dimenzija vuče sa sobom niz problema među kojima je možda najbizarniji taj što je čak i jednom tako scenografski svedenom prostoru između ostalog ne veruje jer je preradikalno umešan u radnju, a ironija je da upotreba optike sama po sebi čini da naš subjektivni osećaj dimenzija tog prostora varira iako verujem da se o tome vodilo računa, ali prosto film ima neke svoje zakonitosti vezane za optiku koje se ne mogu zaobići.
Iako Cortes ide u pravcu naturalizma, BURIED na kraju deluje kao prevelika konstrukcija u svakom smislu, i po dometu je tek nešto iznad Stoneovog WTCa koji je imao na raspologanju nešto više pomagala ali je na kraju postigao još i manje.
Otud je BURIED jedan podnošljiv, relativno pitak film, koji jednu radikalnu postavku svodi na nivo krajnje mlakog ugođaja. Ipak, čini se da će ovaj film biti bitna stavka u filmografijama uključenih ljudi što nije nepravda ali nije baš ni da se radi o istinskoj odskočnoj dasci.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment