Trebalo mi je dva dana i više etapa ali sam ipak uspeo da savladam Takeshi Kitanov OUTRAGE. Kada poglčedam kroz kolike sam muke prošao gledajući ovaj film, i koliko mi je testirao strpljenje, prosto mi je neverovatno da gledam film reditelja, i u pravom smislu autora, u koga sam se nekada kleo. Zapravo, ja već jako dugo nisam gledao Kitana od kada je potonuo u jalovi art-house no OUTRAGE sam kao povratak gangsterskom filmu koji ga je proslavio, morao da pogledam.
Objektivno gledano, BROTHER je bio bookend film za Kitanovu gangstersku fazu jer je u jednoj simpatičnoj, zdrtavoj meri prostituisao njegovu gangstersku fazu, doveo je u jednu holivudsku formu na OK način i na tome je trebalo da se završi. Kitano je pošao svojim putem i sada kada baulja kada dobrano izudarani bokser vraća sa gangsterima, ali bez one sposobnosti da njihov u suštini amoralni, besmisleni život učini smislenim barem u zih sat i po/dva filma.
U OUTRAGEu, Kitano se bavi crnom komedijom u suštini, dakle to je upliv onoga što je pokupio u međuvremenu dok se vukao po art-house talogu i umišljao da je japanski Jacques Tati, a sve je samo zaodnuto u formu yakuza filma. Ideja OUTRAGEa je da se prikaže kako neki moćni, dekadentni ljudi tretiraju niskopotčinjene kao šahovske figure i žrtvuju ih u svojim igrama da bi potom i njima samima takve igre došle glave. To je naravno sve jasna društvena metafora, if there ever was one, a yakuza film bi u osnovi bio dobar prenosilac takve teze da ga je Kitano radio sa uverenjem koje je posedovao u svojim ranijim, često vrlo apsurdnim ali na jednom speciofičnom nivou ubedljivim filmovima. Međutim, ni sam Kitano nimalo ne veruje u bilo kakvu priču, likove ili bilo šta drugo u ovom filmu koji u svojim naboljim momentima može da pruži poneku relativno inspirisanu scenu nasilja koje po svojoj prenaglašenosti prelazi više na Miikeovu teritoriju. U ovom filmu, osim tog ključnog koncepta šahovske partije koji uvodi u gangsterski film, Kitano više ne donosi niz bitnih odluka i tako se OUTRAGE pretvara u niz epizoda manje ili više podnošljivih.
Sve ono što je dobro u ovom filmu nije ono zbog čega je Kitano nekada bio ozbiljan i svež filmski autor. Za razliku od vremena kada je čak i holivudski film imao šta da nauči od njega, danas njegov rad stoji kao studentska vežba u odnosu na naslove poput THE TOWNa a koji su pak vrhunskog mejnstrima. Naravno, nikada Kitano nije mogao ni da se približi zaokruenosti američkog filma izuzev u tako koncipiranom BROTHERu ali je nudio poneku svežu ideju koja je bila do tada nepoznata. U njegovom novom filmu, deluje kao vlastiti drugorazredni sledbenik.
* * / * * * *
Objektivno gledano, BROTHER je bio bookend film za Kitanovu gangstersku fazu jer je u jednoj simpatičnoj, zdrtavoj meri prostituisao njegovu gangstersku fazu, doveo je u jednu holivudsku formu na OK način i na tome je trebalo da se završi. Kitano je pošao svojim putem i sada kada baulja kada dobrano izudarani bokser vraća sa gangsterima, ali bez one sposobnosti da njihov u suštini amoralni, besmisleni život učini smislenim barem u zih sat i po/dva filma.
U OUTRAGEu, Kitano se bavi crnom komedijom u suštini, dakle to je upliv onoga što je pokupio u međuvremenu dok se vukao po art-house talogu i umišljao da je japanski Jacques Tati, a sve je samo zaodnuto u formu yakuza filma. Ideja OUTRAGEa je da se prikaže kako neki moćni, dekadentni ljudi tretiraju niskopotčinjene kao šahovske figure i žrtvuju ih u svojim igrama da bi potom i njima samima takve igre došle glave. To je naravno sve jasna društvena metafora, if there ever was one, a yakuza film bi u osnovi bio dobar prenosilac takve teze da ga je Kitano radio sa uverenjem koje je posedovao u svojim ranijim, često vrlo apsurdnim ali na jednom speciofičnom nivou ubedljivim filmovima. Međutim, ni sam Kitano nimalo ne veruje u bilo kakvu priču, likove ili bilo šta drugo u ovom filmu koji u svojim naboljim momentima može da pruži poneku relativno inspirisanu scenu nasilja koje po svojoj prenaglašenosti prelazi više na Miikeovu teritoriju. U ovom filmu, osim tog ključnog koncepta šahovske partije koji uvodi u gangsterski film, Kitano više ne donosi niz bitnih odluka i tako se OUTRAGE pretvara u niz epizoda manje ili više podnošljivih.
Sve ono što je dobro u ovom filmu nije ono zbog čega je Kitano nekada bio ozbiljan i svež filmski autor. Za razliku od vremena kada je čak i holivudski film imao šta da nauči od njega, danas njegov rad stoji kao studentska vežba u odnosu na naslove poput THE TOWNa a koji su pak vrhunskog mejnstrima. Naravno, nikada Kitano nije mogao ni da se približi zaokruenosti američkog filma izuzev u tako koncipiranom BROTHERu ali je nudio poneku svežu ideju koja je bila do tada nepoznata. U njegovom novom filmu, deluje kao vlastiti drugorazredni sledbenik.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment