Pogledao sam SKYLINE Braćale Strause. Reč je o filmu koji je prošao put od slave do anateme, od hajpovanog niskobudžetnog horora projektovanog da bude iznenađenje iz senke ove sezone sezone pa sve do filma koji kritika satirala gde je stigla. Istina je negde na sredini, na pola prkosa i pola ponosa.
SKYLINE je film krajnje neopterećen originalnošću. Sve što u njmu postoji ranije smo već videli - od zgrade koja je poligon za visokooktansku akciju kao u DIE HARD, premda bi se u tom jednom smutno-rajskom ambijentu moglo osetiti i nešto ballardovsko ali to nažalost nije razrađeno, preko napada zlih vanzemaljaca koji najviše podseća na INDEPENDENC3E DAY po stepenu zla i planovima invadera odnosno na CLOVERFIELD po subjektivnosti vizure ovih junaka i isključivim fokuisranje na "malu priču" tokom invazije. Sami vanzemaljci u sebi imaju ponešto od CLOVERFIELDa, Aliena, Predatora, Squidova iz MATRIXa pa čak i buda iz STARSHIP TROOPERSa. Svi ovi elementi su smešteni u jednu glossy carefree LA atmosferu po uzoru na ENTOURAGE i nažalost tolika prepoznatljivost svih ovih uzora čini da SKYLINE neprekidno evocira uspomenu na sve te listom bolje filmove.
Da je SKYLINE samo za stepen manje oslonjen na uzore, i da ih manje evocira, gledaoci bi bolje prepoznali njeove kvalitte.
Ono što je zapravo osnovni problm SKYLINEa nije to što je gori od navedenih uzora (izuzev CLOVERFIELDa) već što ne nudi iole zanimljivije likove i odnose. Bio bio nepošten da kažem kako je film dosadan zbog istraživanja njihovih odnosa jer SKYLINE je prilično dinamičan, ali ipak, svaki put kad film zastane da se bavi odnosima, otkriva se potpuna praznina te međuljudske interakcije. Koliko god čovek ne očekuje da u ovoj vrsti filma iko istražuje psihološko stanje likova - SKYLINE deluje kao da o tome hoće nešto da kaže. Ali ne uspeva. Kao da pomera usta ali glasa nema i samo odvlači gledaočevu pažnju.
Kad je reč o akciji, obračunima i efektima, MONSTERS Garetha Edwardsa je efektniji u svom minimalizmu, on priča priču dok SKYLINE isključivo pokušava da za male pare snima Holivud a rezultat je nedovoljno osvežen mejnstrim pristup u kome su novi oraci više stvar uštede nego nove koncepcije.
Pa ipak, ako imamo u vidu da je SKYLINE jeftin B-film, Braća postižu solidan rezultat na malom budžetu i bilo bi lepo kad bi B-produkcija češće izbacivala ovakve naslove.
Ipak, ono što je autentično u SKYLINEu jste finale u samoj utrobi broda koje u sebi nosi spoj SF melodrame i totalne, gotovo lavkraftovske, bizarnosti. Ovakvo finale samo povećava žaljenje zbog priličnog praznog hoda u pojedinim slojevima filma. To je šteta jer SKYLINE nudi sasvim pristojan B-ugođaj.
* * 1/2 / * * * *
SKYLINE je film krajnje neopterećen originalnošću. Sve što u njmu postoji ranije smo već videli - od zgrade koja je poligon za visokooktansku akciju kao u DIE HARD, premda bi se u tom jednom smutno-rajskom ambijentu moglo osetiti i nešto ballardovsko ali to nažalost nije razrađeno, preko napada zlih vanzemaljaca koji najviše podseća na INDEPENDENC3E DAY po stepenu zla i planovima invadera odnosno na CLOVERFIELD po subjektivnosti vizure ovih junaka i isključivim fokuisranje na "malu priču" tokom invazije. Sami vanzemaljci u sebi imaju ponešto od CLOVERFIELDa, Aliena, Predatora, Squidova iz MATRIXa pa čak i buda iz STARSHIP TROOPERSa. Svi ovi elementi su smešteni u jednu glossy carefree LA atmosferu po uzoru na ENTOURAGE i nažalost tolika prepoznatljivost svih ovih uzora čini da SKYLINE neprekidno evocira uspomenu na sve te listom bolje filmove.
Da je SKYLINE samo za stepen manje oslonjen na uzore, i da ih manje evocira, gledaoci bi bolje prepoznali njeove kvalitte.
Ono što je zapravo osnovni problm SKYLINEa nije to što je gori od navedenih uzora (izuzev CLOVERFIELDa) već što ne nudi iole zanimljivije likove i odnose. Bio bio nepošten da kažem kako je film dosadan zbog istraživanja njihovih odnosa jer SKYLINE je prilično dinamičan, ali ipak, svaki put kad film zastane da se bavi odnosima, otkriva se potpuna praznina te međuljudske interakcije. Koliko god čovek ne očekuje da u ovoj vrsti filma iko istražuje psihološko stanje likova - SKYLINE deluje kao da o tome hoće nešto da kaže. Ali ne uspeva. Kao da pomera usta ali glasa nema i samo odvlači gledaočevu pažnju.
Kad je reč o akciji, obračunima i efektima, MONSTERS Garetha Edwardsa je efektniji u svom minimalizmu, on priča priču dok SKYLINE isključivo pokušava da za male pare snima Holivud a rezultat je nedovoljno osvežen mejnstrim pristup u kome su novi oraci više stvar uštede nego nove koncepcije.
Pa ipak, ako imamo u vidu da je SKYLINE jeftin B-film, Braća postižu solidan rezultat na malom budžetu i bilo bi lepo kad bi B-produkcija češće izbacivala ovakve naslove.
Ipak, ono što je autentično u SKYLINEu jste finale u samoj utrobi broda koje u sebi nosi spoj SF melodrame i totalne, gotovo lavkraftovske, bizarnosti. Ovakvo finale samo povećava žaljenje zbog priličnog praznog hoda u pojedinim slojevima filma. To je šteta jer SKYLINE nudi sasvim pristojan B-ugođaj.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment