SHANK

Pogledao sam SHANK Mo Alija, još jedan od filmova koji se nadovezuju na youthsploitation talas u britanskoj kinematografiji i televiziji i direktno se nadovezuje na fenomene poput SKINSa sa kojim recimo deli i Kayu Scodelario u podeli. Od poznatijih glumaca iz youthsploitationa možemo videti i Adam Deacona iz KIDULTHOODa, ali u ovom konkretnom slučaju oni nisu garant bilo kakvog kvaliteta pošto je SHANK očajna britanska parafraza Bessonove produkcije BANLIEU 13 samo bez dobre akcije i efektnog parkoura (premda parkoura ima pomalo) u kome je akcija zamenjena beskrajnim besmislenim dijalozima a shakycam u spoju sa nekim artificijelnim i jeftinim montažnim efektima čini film bezmalo nepodnošljivim za gledanje. Svakako da je jedan deo problema prositekao i iz vrlo oskudnog budžeta ali se nekako od Britanaca nije očekivalo da snimaju exploitation koji je tako i materijalno i idejno jeftin. SHANK je film koji nema apsolutno nikakvu ideju kako da unapredi svoj budžet od 400 000 funti i na neki način prevaziđe zaista strašnu oskudicu u kojoj je snimljen i stoji kao jedan od retkih britanskih filmova koji su stigli do bioskopa a da su zaista svedeni na puku prevaru publike.