Konačno se vratio Mark L. Lester sa filmom GROUPIE. Naravno, u ovom slučaju nema ni govora o comebacku bilo gde. Štaviše, GROUPIE verovatno spada u onaj deo DTV ponude koji neće uspeti da privuče veću pažnju filmske javnosti, Ipak, nije reč o sasvim bezvrednom filmu i u njemu Lester u nekoliko aspekata pokazuje da je reč o ozbiljnom reditelju koji je naprosto skliznuo u opskurrnost u svom pokušaju da bude Corman za devedesete.
GROUPIE je rokenrol film koji je baziran na jednostavnoj karakterizaciji i pomešanim konvencijama filma putovanja, u podvrsti filmova o turnejama rokenrol bendova i home invasion trilera sa početka devedesetih. Onop što je u ovom filmu zanimljivu jesu zapravo vrlo efikasno i valjano izloženi karakteri kojima scenario ne nudi puno toga novog ali su u tom trouglu traumirani rok pevač - opsesivna obožavateljka - zabrinuti menadžer ostvareni sasvim solidni odnosi i film je zapravo zanimljiv kao jedna rudimentarna ali pristojna priča o karakterima koja pada u fazi iskoraka u triler koja je istovremeno bazirana na previdivim premisama i nedovoljno je razrađena, kako u dramaturškom tako i u psihološkom smislu.
S druge strane, koliko god film baratao stereotipima, najbolji je upravo u toj interakciji između stereotipnih karaktera koji ne mogu verziranijem gledaocu da pruže ništa novo ali nisu neprijatni za gledanje dočim televizijskoj publici mogu biti čak i zanimljivi u nekom popodnevnom terminu.
Film je producirao Lester u saradnji sa Eric Robertsom i Taryn Manning. Tyrin je ostvarila odličnu ulogu pokazavši da je bila B-preteča Emme Stone, dok je ER na svom standardnom nivou u klasičnom smirenom pimp modeu. Ako imamo u vidu da su Lester i ER stari saradnici lep je gest što je ovaj pomogao u produkciji, naročito sada kada je počeo pomalo da se vraća i u A-vode.
Glavnog junaka igra Hal Ozsan koji i peva generic ali za potrebe filma sasvim pristojan rokenrol svog benda. Ozsan ima trenutno nekakvu TV karijeru i on se takođe može smatrati određenim adutom ovog filma.
Izvan ove trojke međutim nema značajnijih glumaca, lokacije su vrlo low key, sve je mahom vezano za enterijere i hotelske sobe što u izvesnom smislu i dosta verno pokazuje život benda na turneji.
Scenario je takođe pisao jedan živopisan lik, Randall Frakes koji je bio ko-reditelj XENOGENSISa, ali je imao dijametralno suprotnu sudbinu od svog saradnika. U ovom filmu međutim, ovaj plodni C-scenarista se baš i nije pokazao tako da je na Lesteru i glumcima ostalo da izvade film.
GROUPIE nema kapacitete da se nametne kao važan film čak ni u DTV okvirima ali sasvim dostojanstveno može uzeti svoje mesto među rokenrol filmovima, između ostalog i cormanovskog tipa. Iako je činjenica da Ozsan peva zanimljiva. šteta je što u ovom vremenu nema bendova koji bi bili zainteresovani da ovakva jedna eskapada bude showcase.
GROUPIE je u tom smislu old-school rokenrol sa neuobičajeno velikim akcentom na karakterima i minimumom exploitationa.
* * 1/2 / * * * *
GROUPIE je rokenrol film koji je baziran na jednostavnoj karakterizaciji i pomešanim konvencijama filma putovanja, u podvrsti filmova o turnejama rokenrol bendova i home invasion trilera sa početka devedesetih. Onop što je u ovom filmu zanimljivu jesu zapravo vrlo efikasno i valjano izloženi karakteri kojima scenario ne nudi puno toga novog ali su u tom trouglu traumirani rok pevač - opsesivna obožavateljka - zabrinuti menadžer ostvareni sasvim solidni odnosi i film je zapravo zanimljiv kao jedna rudimentarna ali pristojna priča o karakterima koja pada u fazi iskoraka u triler koja je istovremeno bazirana na previdivim premisama i nedovoljno je razrađena, kako u dramaturškom tako i u psihološkom smislu.
S druge strane, koliko god film baratao stereotipima, najbolji je upravo u toj interakciji između stereotipnih karaktera koji ne mogu verziranijem gledaocu da pruže ništa novo ali nisu neprijatni za gledanje dočim televizijskoj publici mogu biti čak i zanimljivi u nekom popodnevnom terminu.
Film je producirao Lester u saradnji sa Eric Robertsom i Taryn Manning. Tyrin je ostvarila odličnu ulogu pokazavši da je bila B-preteča Emme Stone, dok je ER na svom standardnom nivou u klasičnom smirenom pimp modeu. Ako imamo u vidu da su Lester i ER stari saradnici lep je gest što je ovaj pomogao u produkciji, naročito sada kada je počeo pomalo da se vraća i u A-vode.
Glavnog junaka igra Hal Ozsan koji i peva generic ali za potrebe filma sasvim pristojan rokenrol svog benda. Ozsan ima trenutno nekakvu TV karijeru i on se takođe može smatrati određenim adutom ovog filma.
Izvan ove trojke međutim nema značajnijih glumaca, lokacije su vrlo low key, sve je mahom vezano za enterijere i hotelske sobe što u izvesnom smislu i dosta verno pokazuje život benda na turneji.
Scenario je takođe pisao jedan živopisan lik, Randall Frakes koji je bio ko-reditelj XENOGENSISa, ali je imao dijametralno suprotnu sudbinu od svog saradnika. U ovom filmu međutim, ovaj plodni C-scenarista se baš i nije pokazao tako da je na Lesteru i glumcima ostalo da izvade film.
GROUPIE nema kapacitete da se nametne kao važan film čak ni u DTV okvirima ali sasvim dostojanstveno može uzeti svoje mesto među rokenrol filmovima, između ostalog i cormanovskog tipa. Iako je činjenica da Ozsan peva zanimljiva. šteta je što u ovom vremenu nema bendova koji bi bili zainteresovani da ovakva jedna eskapada bude showcase.
GROUPIE je u tom smislu old-school rokenrol sa neuobičajeno velikim akcentom na karakterima i minimumom exploitationa.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment