Pogledao sam POUR ELLE Fred Cavayea, francuski triler koji je došao sa velikim preporukama i već snimljenim holivudskim rimejkom. Ovo je jedan od onih filmova kojima bi uprkos hypeu, holivudski rimejk zapravo pomogao, ali ako imamo u vidu da ga režira Paul Haggis, ko zna šta će biti krajnji rezultat.
Ono što je osnovni problem Cavayeovog filma je sama postavka o belcu iz francuske srednje klase čija supruga nevino biva osuđena na drakonsku kaznu zatvora zbog ubistva koje nije počinila. Do sada smo se previše puta uverili da Zapad osim u pop kulturnim delima koja pokušavaju da na takvom primeru iskažu neku vrstu vlastite anksioznosti zbog drugih stvari, u principu tako ne funkcioniše.
Dakle, POUR ELLE ne pije vodu na nivou premise a junak je suviše white collar da bi privukao bilo kakvu simpatiju. Isto tako, njega cela situacija sa suprugom urne u kontakt sa podzemljem ali na kraju on izb tog kontakta izlazi nepromenjen, neokrznut praktično i što je najvažnije bez razumevanja za problem. U tom smislu POUR ELLE je na emotivnom nivou jedna potpuno ravna linija o pseudo-dramatičnom nerazumevanju pojedinca sa birokratijom, a podzemlje u koje čovek biva gurnut, i Treći svet u koji na kraju beži dati su kao totalni kliše, istovremenog izvorišta delinkvencije odnosno raja za begunce.
Sama Cavayeova egzekucija pokušava da spoji u sebi smrtnu ozbiljnost francuskog filma i hardver američkog trilera ali ni u jednom ni u drugom ne uspeva tako da je film čak i onda kad je pristojan krajnje neuverljiv na nivou fakture miljea u kome se dešava a u pojedinim situacijama, naročito kad je reč o suspenseu, dosta nevešt.
Na kraju, POUR ELLE me je u stvari samo podsetio da repriziram superioran primer sličnog filma, mnogo realističniji film LA FILLE DE L'AIR Marouna Bagdadija, jedan od zaboravljenih klasika iz bioskopa pod sankcijama.
* * / * * * *
Ono što je osnovni problem Cavayeovog filma je sama postavka o belcu iz francuske srednje klase čija supruga nevino biva osuđena na drakonsku kaznu zatvora zbog ubistva koje nije počinila. Do sada smo se previše puta uverili da Zapad osim u pop kulturnim delima koja pokušavaju da na takvom primeru iskažu neku vrstu vlastite anksioznosti zbog drugih stvari, u principu tako ne funkcioniše.
Dakle, POUR ELLE ne pije vodu na nivou premise a junak je suviše white collar da bi privukao bilo kakvu simpatiju. Isto tako, njega cela situacija sa suprugom urne u kontakt sa podzemljem ali na kraju on izb tog kontakta izlazi nepromenjen, neokrznut praktično i što je najvažnije bez razumevanja za problem. U tom smislu POUR ELLE je na emotivnom nivou jedna potpuno ravna linija o pseudo-dramatičnom nerazumevanju pojedinca sa birokratijom, a podzemlje u koje čovek biva gurnut, i Treći svet u koji na kraju beži dati su kao totalni kliše, istovremenog izvorišta delinkvencije odnosno raja za begunce.
Sama Cavayeova egzekucija pokušava da spoji u sebi smrtnu ozbiljnost francuskog filma i hardver američkog trilera ali ni u jednom ni u drugom ne uspeva tako da je film čak i onda kad je pristojan krajnje neuverljiv na nivou fakture miljea u kome se dešava a u pojedinim situacijama, naročito kad je reč o suspenseu, dosta nevešt.
Na kraju, POUR ELLE me je u stvari samo podsetio da repriziram superioran primer sličnog filma, mnogo realističniji film LA FILLE DE L'AIR Marouna Bagdadija, jedan od zaboravljenih klasika iz bioskopa pod sankcijama.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment