Pogledao sam KICK ASS Matthew Vaughna po stripu Marka Millara jedan od most anticipated naslova ove godine. Ono što mi je drago jeste da je film kao forma pomogao Millarovom stripu da prevaziđe svoje nedostatke. Scenario Jane Goldman i Matthew Vaughna je vrlo skrupulozna adaptacija Millara koja se dosta oslanja na strip ali za razliku od LOSERSa, Millar i Goldman su ga i pomalo menjali i dosta vizuelno unapredili tako da film nije ponavljanje onima koji su čitali strip.
Ono što je specifična stilizacija KICK ASSa jeste da se film dešava u konzistentnom miljeu koji nije striktno realističan, odnosno to je milje u kome određena stilizovana ponašanja mogu da prođu. Dakle to je filmska realnost u kojoj su mafijaši ne sasvim nesvesni reinvencije tog miljea iz vremena Tony Soprana ali imaju dosta praksi iz pred-sopranovske faze.
Ono što je važno to je da Matthew Vaughn drži sve konce stilizacije i ne pušta film da sklizne u bilo kom pravcu i po tome KICK ASS najviše podseća na BLADE Stephena Norringtona. Naravno, razlike između BLADEa i KICK ASSa su suštinske, jer BLADE je film o isključivo neobičnim ljudima koji su uključeni u suklob u "našem svetu" dok je KICK ASS film o "običnim" ljudima koji žele da u stvarnosti sprovode moral iz superherojskog stripa.
S druge strane, KICK ASS je film u kome stvari ne treba da se razvijaju u nekom grotesknom pravcu, odnosno cilj je da stvari ishoduju akcijom, i u tom smislu potpuno je opravdana ta mala izmeštenost sveta koja dozvoljava na kraju totalni akcioni mayhem. U tom smislu, oni koji očekuju kontemplaciju o razlici između realnosti i superherojskog etosa ne treba da očekuju previše od KICK ASSa. Ovo je samo jedan od segmenata ovog filma.
U tom smislu može se reći da je KICK ASS zapravo pastiš pop kulturnih konvencija high school filma, mafijaškog filma i superherojskog stripa, s tim što je strip tretiran kao artefakt koji postaje agens a konvencije teen i mafijaškog filma su tretirane kao "realnost".
U tom smislu jedina nedoslednost koju sam primetio jeste Aaron Johnson u ulozi dečaka koji postaje Kick Ass. Ovaj junak je koncipiran kao "običan" i on to zaista jeste. Problem je u tome što realnost filma koja je malo odmaknuta ne toleriše tu vrstu "običnosti" i zato su u principu svi oko Kick Assa scene stealeri.
U vizuelnom smislu, Vaughn je u saradnji sa DPjem Ben Davisom očuvao izvesnu artificijelnost stripovskog sveta, izražene kontraste u koloritu, svedenost detalja u pojedinim situacijama. Slično Whiteu u LOSERSu, on zaista pravi konzistentnu "stripovsku stilizaciju".
Međutim, ono što je bolje nego u LOSERSima je to što je Vaughn mnogo hrabriji i aktivniji u akcionim situacijama i fetišizacija stripovskog dizajna ga ne sprečava da se raspusti u akcionim sekvencama i da napravi neke zaista sjajne set-pieceove. Vaughn je engleski reditelj i ovaj film nije holivudski spektakl, to treba imati na umu tako da je i akcija u njemu drugačija nego u američkom filmu, sa više akcenta na pojedinačne kadrove, i po tome su LOSERSi opet slični i opet daleko slabiji.
Izuzev Johnsona, i u izvesnom smislu Marka Stronga koji je dobar ali ne nudi ništa više od parafraze De Nira, svi ostali glumci su izvanredi. Chloe Moretz će sasvim sigurno imati veliku karijeru a ako imamo u vidu da je line-upovala LET ME IN, HUGO CABRET i TEXAS KILLING FIELDS ima velike šanse da dok poraste ima i sjajan skor zanimljivih projekata. Nic Cage je odigrao pre svega simpatičnu ulogu koja je zanimljiva na nivou izbora materijala. Međutim, Mintz-Plasse je scene stealer. On jeste u izvesnom smislu i ovde produžetak McLovina, ali bi svakome ko nije gledao SUPERBAD ova rola delovala antologijski i da nije McLovina, pamtili bi ga kao Red Mista.
KICK ASS je sasvim ispunio svoja očekivanja i nesumnjivo je reč o vrlo bitnoj i vrlo kvalitetnoj ekranizaciji stripa. Iz ove vizure zanimljivo je kako su Britanci ne samo u svetu stripa već i u svetu filma postali značajan faktor u reinvenciji comic book propertyja. Posle Steve Norringtona, Vaughn nastavlja tu britansku liniju. A Branagh planira da se nadoveže sa THORom.
* * * /* * * *
Ono što je specifična stilizacija KICK ASSa jeste da se film dešava u konzistentnom miljeu koji nije striktno realističan, odnosno to je milje u kome određena stilizovana ponašanja mogu da prođu. Dakle to je filmska realnost u kojoj su mafijaši ne sasvim nesvesni reinvencije tog miljea iz vremena Tony Soprana ali imaju dosta praksi iz pred-sopranovske faze.
Ono što je važno to je da Matthew Vaughn drži sve konce stilizacije i ne pušta film da sklizne u bilo kom pravcu i po tome KICK ASS najviše podseća na BLADE Stephena Norringtona. Naravno, razlike između BLADEa i KICK ASSa su suštinske, jer BLADE je film o isključivo neobičnim ljudima koji su uključeni u suklob u "našem svetu" dok je KICK ASS film o "običnim" ljudima koji žele da u stvarnosti sprovode moral iz superherojskog stripa.
S druge strane, KICK ASS je film u kome stvari ne treba da se razvijaju u nekom grotesknom pravcu, odnosno cilj je da stvari ishoduju akcijom, i u tom smislu potpuno je opravdana ta mala izmeštenost sveta koja dozvoljava na kraju totalni akcioni mayhem. U tom smislu, oni koji očekuju kontemplaciju o razlici između realnosti i superherojskog etosa ne treba da očekuju previše od KICK ASSa. Ovo je samo jedan od segmenata ovog filma.
U tom smislu može se reći da je KICK ASS zapravo pastiš pop kulturnih konvencija high school filma, mafijaškog filma i superherojskog stripa, s tim što je strip tretiran kao artefakt koji postaje agens a konvencije teen i mafijaškog filma su tretirane kao "realnost".
U tom smislu jedina nedoslednost koju sam primetio jeste Aaron Johnson u ulozi dečaka koji postaje Kick Ass. Ovaj junak je koncipiran kao "običan" i on to zaista jeste. Problem je u tome što realnost filma koja je malo odmaknuta ne toleriše tu vrstu "običnosti" i zato su u principu svi oko Kick Assa scene stealeri.
U vizuelnom smislu, Vaughn je u saradnji sa DPjem Ben Davisom očuvao izvesnu artificijelnost stripovskog sveta, izražene kontraste u koloritu, svedenost detalja u pojedinim situacijama. Slično Whiteu u LOSERSu, on zaista pravi konzistentnu "stripovsku stilizaciju".
Međutim, ono što je bolje nego u LOSERSima je to što je Vaughn mnogo hrabriji i aktivniji u akcionim situacijama i fetišizacija stripovskog dizajna ga ne sprečava da se raspusti u akcionim sekvencama i da napravi neke zaista sjajne set-pieceove. Vaughn je engleski reditelj i ovaj film nije holivudski spektakl, to treba imati na umu tako da je i akcija u njemu drugačija nego u američkom filmu, sa više akcenta na pojedinačne kadrove, i po tome su LOSERSi opet slični i opet daleko slabiji.
Izuzev Johnsona, i u izvesnom smislu Marka Stronga koji je dobar ali ne nudi ništa više od parafraze De Nira, svi ostali glumci su izvanredi. Chloe Moretz će sasvim sigurno imati veliku karijeru a ako imamo u vidu da je line-upovala LET ME IN, HUGO CABRET i TEXAS KILLING FIELDS ima velike šanse da dok poraste ima i sjajan skor zanimljivih projekata. Nic Cage je odigrao pre svega simpatičnu ulogu koja je zanimljiva na nivou izbora materijala. Međutim, Mintz-Plasse je scene stealer. On jeste u izvesnom smislu i ovde produžetak McLovina, ali bi svakome ko nije gledao SUPERBAD ova rola delovala antologijski i da nije McLovina, pamtili bi ga kao Red Mista.
KICK ASS je sasvim ispunio svoja očekivanja i nesumnjivo je reč o vrlo bitnoj i vrlo kvalitetnoj ekranizaciji stripa. Iz ove vizure zanimljivo je kako su Britanci ne samo u svetu stripa već i u svetu filma postali značajan faktor u reinvenciji comic book propertyja. Posle Steve Norringtona, Vaughn nastavlja tu britansku liniju. A Branagh planira da se nadoveže sa THORom.
* * * /* * * *
No comments:
Post a Comment