Pogledao sam A SERIOUS MAN Braće Coen u fazi kada je moje interesovanje za njihov rad dostiglo apsolutni minimum. U stvari, ovo je bio film koji sam planirao da ne gledam, jedna onako bizarna, ezoterična komedija u kojoj oni planiraju da do ekscesa dovedu svoju trenutnu, meni potpuno besmislenu fazu.
Međutim, umesto toga, dobio sam film koji ih sasvim rehabilituje, i stoji kao nešto među najboljim u njihovoj čitavoj karijeri. A SERIOUS MAN je film koji uspeva u potpunosti da spoji sklonost ka bizarnoj komediji sa izvesnim formama istinske metafizike ili barem kontemplativnosti. Očigledno su Coenovi upravo u svom jevrejskom nasleđu koje je u osnovi ovog filma uspeli da nađu ključ koji će im omogućiti da po prvi put u karijeri snime film koji je istinski višeslojan i nema metafizičku postavku na nivou stonerskog vica.
Ritam filma i Deakinsova vizuelna koncepcija su praktično perfektni. U epohi kada je rekonstrukcija pedesetih i šezdesetih postala deo mode, Coenovi snimaju film u kome se šezdesete fetišizuju na jedan fundamentalan način pre svega kroz siustema vrednosti koji opstaje na površini ali je suštinski potpuno korodirao te shodno tome omogućuje da se apsurdnost mitskih matrica koje dopunjuju veru glavnog junaka dovedu do ekscesa.
Film se otvara jednom apsurdnom prićom iz jevrejske tradicije od koje se očekuje moralna pouka jer je narativ tako uspostavljen a dobija se paradoks i kasnije se rako razvija i priča među junacima koji su odgajeni u tom duhu i sada treba da prihvate kako im vera neće dati konkretan odgovor.
Odličan dodatak svemu tome je i profesija glavnog junaka koji je profesor fizike i kome su apsurdi, paradoksi i entropija svakodnevni posao.
A SERIOUS MAN je jedan od onih filmova o kojima se sjajno može teortetisati društvu čak i bez upotrebe psihoaktivnih supstanci. Iako svakako nije prvi film te vrste ikada snimljen, sigurno je prvi film Braće Coen koji je meni ostavio takav utisak i pružio toliko višeslojan užitak.
A SERIOUS MAN je odličan companion piece za čitanje Žižekove knjige ON BELIEF jer zapravo dosta govori o psihoanalitičkoj dimenziji vere.
* * * 1/2 / * * * *
Međutim, umesto toga, dobio sam film koji ih sasvim rehabilituje, i stoji kao nešto među najboljim u njihovoj čitavoj karijeri. A SERIOUS MAN je film koji uspeva u potpunosti da spoji sklonost ka bizarnoj komediji sa izvesnim formama istinske metafizike ili barem kontemplativnosti. Očigledno su Coenovi upravo u svom jevrejskom nasleđu koje je u osnovi ovog filma uspeli da nađu ključ koji će im omogućiti da po prvi put u karijeri snime film koji je istinski višeslojan i nema metafizičku postavku na nivou stonerskog vica.
Ritam filma i Deakinsova vizuelna koncepcija su praktično perfektni. U epohi kada je rekonstrukcija pedesetih i šezdesetih postala deo mode, Coenovi snimaju film u kome se šezdesete fetišizuju na jedan fundamentalan način pre svega kroz siustema vrednosti koji opstaje na površini ali je suštinski potpuno korodirao te shodno tome omogućuje da se apsurdnost mitskih matrica koje dopunjuju veru glavnog junaka dovedu do ekscesa.
Film se otvara jednom apsurdnom prićom iz jevrejske tradicije od koje se očekuje moralna pouka jer je narativ tako uspostavljen a dobija se paradoks i kasnije se rako razvija i priča među junacima koji su odgajeni u tom duhu i sada treba da prihvate kako im vera neće dati konkretan odgovor.
Odličan dodatak svemu tome je i profesija glavnog junaka koji je profesor fizike i kome su apsurdi, paradoksi i entropija svakodnevni posao.
A SERIOUS MAN je jedan od onih filmova o kojima se sjajno može teortetisati društvu čak i bez upotrebe psihoaktivnih supstanci. Iako svakako nije prvi film te vrste ikada snimljen, sigurno je prvi film Braće Coen koji je meni ostavio takav utisak i pružio toliko višeslojan užitak.
A SERIOUS MAN je odličan companion piece za čitanje Žižekove knjige ON BELIEF jer zapravo dosta govori o psihoanalitičkoj dimenziji vere.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment