Pogledao sam IRON MAN 2 Jon Favreaua i mogu reći da spadam među one kojima je bolji od keca. Prvo ovde nema te hipoteke origin storyja koji se odvija praktično odsečeno od same priče filma. Ovde je sve manje više u funkciji priče, jedne šire priče svakako ali i jedne celovite priče unutar filma. I dalje tu postoje neke stvari koje mi smetaju, to su pre svega neki tonal shifts ali mnogo ih je manje nego u prvom filmu i to je za svaku pohvalu.
Ono što mi suštinski smeta to je što Favreau nije uspeo u dva aspekta. I to oba važna.
Prvi važan je rediteljski postupak koji ne objedinjuje sve segmente filma već IRON MAN 2 nažalost deluje kao jedna celina u kojoj su razni set-pieceovi, svi uglavnom dobri, zašiveni međusobno. To je naravno, jako teško postići u ovoj vrsti filma i stilizacije, ali pravim majstorima to uspeva i nema tog počinjanja drugog filma kako se promeni situacija i potonjeg vraćanja u prvi film.
Drugi važan aspekt je sama IRON MAN akcija. Nažalost, u tom domenu Favreau po meni ima jednu pirovu pobedu. Uspeo je da napravi film u kome se govori o ljudima se metalnim egzoskeletima a da je zaista ljudski faktor dominantan i to je sjajno. Međutim, same mecche zapravo deluju suvišno u toj celini i one su, izuzev situacije u Monte Karlu, kada, upadljivo, Stark nije Iron Man, u suštini manje zanimljiv deo filma.
Drugi problem ovog krupnog problema je sama tehnička realizacija egzoskeleta. Naime, meni oni ni u jednoj situaciji ne deluju gvozdeno, ne deluju kao mehanika. U stvari deluju kao animacija, deluju besmisleno i nemaju neko fizičko svojstvo. Iako u AVATARu i DISTRICT 9 junaci rukuju realističnijim uređajima, koji vuku korene još iz ALIENSa, čini mi se da je i IRON MAN mogao da u sebe uklopi još malo te mehanike.
No, IRON MAN 2 iako ne postiže neke od kriterijuma da bude klasik, svakako jeste zabavan film u kome sam uživao u priličnoj meri.
* * 1/2 / * * * *
Ono što mi suštinski smeta to je što Favreau nije uspeo u dva aspekta. I to oba važna.
Prvi važan je rediteljski postupak koji ne objedinjuje sve segmente filma već IRON MAN 2 nažalost deluje kao jedna celina u kojoj su razni set-pieceovi, svi uglavnom dobri, zašiveni međusobno. To je naravno, jako teško postići u ovoj vrsti filma i stilizacije, ali pravim majstorima to uspeva i nema tog počinjanja drugog filma kako se promeni situacija i potonjeg vraćanja u prvi film.
Drugi važan aspekt je sama IRON MAN akcija. Nažalost, u tom domenu Favreau po meni ima jednu pirovu pobedu. Uspeo je da napravi film u kome se govori o ljudima se metalnim egzoskeletima a da je zaista ljudski faktor dominantan i to je sjajno. Međutim, same mecche zapravo deluju suvišno u toj celini i one su, izuzev situacije u Monte Karlu, kada, upadljivo, Stark nije Iron Man, u suštini manje zanimljiv deo filma.
Drugi problem ovog krupnog problema je sama tehnička realizacija egzoskeleta. Naime, meni oni ni u jednoj situaciji ne deluju gvozdeno, ne deluju kao mehanika. U stvari deluju kao animacija, deluju besmisleno i nemaju neko fizičko svojstvo. Iako u AVATARu i DISTRICT 9 junaci rukuju realističnijim uređajima, koji vuku korene još iz ALIENSa, čini mi se da je i IRON MAN mogao da u sebe uklopi još malo te mehanike.
No, IRON MAN 2 iako ne postiže neke od kriterijuma da bude klasik, svakako jeste zabavan film u kome sam uživao u priličnoj meri.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment