Pogledao sam CRNCE Devića i Jurića.
Kod ovog filma dosta je teško odlučiti odakle da se počne. U tom smislu počeo bih od analize rediteljskog koncepta i rezultata koji su u tom domenu postignuti.
Dević i Jurić su definitivno ciljali da snime jedan kontemplativan film koji treba da služi gledaocu kao hrana za razmišljanje i od tog domena pa i u ostalim CRNCI su itekako par ORDINARY PEOPLEu. Sam vizuelni koncept sa sirovom fotografijom, dugim kadrovima, ambijentima koji se raspadaju, znakovitom socijalističkom arhitekturom koja sada biva rekontekstualizovana kao improvizovana kasarna, pokretima kamere koji prate junake i sl. nudi dosta potencijala za odrđenu vrstu filmski pismenog izraza. U tom smislu, CRNCI su m bili interesantniji od Perišićevog ORDINARY PEOPLE.
Dević i Jurić nude mnogo više dramskog od Perišića. Perišić postavlja infantilno pitanje kako to neko može da ubija ljude i bavi se maltene isključivo njima sa minimum intervencija u bilo kom smislu dok Dević i Jurić ipak odlaze u sfere određenog dramskog konflita. U tom smislu, njihov film je pitkiji od Perišićevog, ali ako uzmemo u obzir filmocidnu koncepciju koje su se latili, Perišićev postupak deluje skrupuloznije i hrabrije. Naime, uvođenjem dramskih scena i sukoba među likovima Dević i Jurić su razvodnili svoj koncept i ostali negde na pola puta jer ni jedan ni drugi postupak nisu ispoštovali do maksimuma.
Isto važi i za senzacionalistički kraj, odnosno početak priče, u šumi kada se stvar razrešava gotovo antički, što zaista ne liči na taj koncept filma bez priče, samo sa stanjima i nekim događajima kroz koje se iskazuju likovi.
Pomalo je čudno pomenuti THE HURT LOCKER u glibu filmova kao što su ORDINARY PEOPLE i CRNCI ali zapravo Kathryn Bigelow je najdalje otišla u formulisanju te vrste filma.
Međutim, ovi esetetski problemi su samo deo mojih nevolja sa ovim naslovom. Naime, ja imam jedan krupan zanatski problem sa njim a to je što ja zapravo nisam razumeo o čemu se radi u ovom filmu. Odnosno razumeo sam šta sad ti neki likovi tu rade i delimično šta hoće, i u manjoj meri šta su njihovi problemi ali nikako nisam uspeo da sintetizujem temu filma iz toga.
Zatim, tema ratnog zločina i Glavaševih garaža je dotaknuta kroz dva i po dijaloga. Saznajemo da se nešto desilo u garaži zbog čega Ivu Gregurevića hoće da ostavi žena. Šta se tamo desilo? Mi koji smo senzibilizirani na to da su Hrvati zlikovci i uom gasu živimo već 20 ili 60 godina u zavisnosti od porodičnog bekgraunda naravno znamo šta je to. Znaju i Hrvati. Ali, recimo, da sam Englez koji nije imao iskustvo da mu Hrvati ubiju bližnjeg, mislio bih da su se Ivo i Emir švajsali u garaži i da narod priča tračeve o tome a ne da su provodili (ratne?) zločine u njoj...
Zaista taj motiv suočavanja sa zločinom je potpuno stavljen u drugi plan, ako ne i dublje.
Naravno, meni je kao nekome iz Srbije, slučaj garaže poznata priča koja se podrazumeva, i ne znam kako u Hrvatskoj odjekuje pomen garaže, odnosno da li postoji ta svest o zločinima iz Domovinskog rata u javnom diskursu, pa to možda na lokalnom trenu ima više smisla, ali meni je to, kako rekoh dato kao nešto sporedno i marginalno.
Zatim, likovi. Lažni miner, lopov koji je tu protiv svoje volje - to jst ne ratuje mu se ali bolje i to nego zatvor & dobrohotni narkoman kome je ratnog zločina preko glave i sad bi malo da bude dobar. Hm. Ne znam. Ne verujem nimalo tim junacima.
Vođa paravojne formacije sa bračnim problemima nažalost nije Tony Soprano, odnosno bio bi genrebenderski lik kada mu bračni problem ne bi bio vezan za zločine koji su tema filma već da oni postoje i inače.
Ko je Emir Hadžihafisbegović? Jel on neki starešina regularne vojske? Po filmu bi se reklo da je on Hrvat iz Bosne, a jasna je znakovitost te postavke u hrvatskim uslovima - ipak su to dani Gojka Šušaka i razonode.
Konačno, SPOILER ALERT, zašto se oni pobiju na kraju? Zato što je vođa koga ostavlja žena nesposoban vojskovođa i vodi ih u krug? Zato što je vikao na njih? Zato što je narkomanu dosadio rat?
Mislim, previše je to nedoslednosti i nejasnoća da bi CRNCI bio film koji išta više od mazohističkog iskustva za kompletiste.
No, možda grešim. Ipak, medni deluje da je ovo film koji može biti eventualno razumljiv onima koji su preživeli boravak u jedinici komandanta Ive i crnu vijetnamku čuvaju u ormanu kao lepu uspomenu.
Kod ovog filma dosta je teško odlučiti odakle da se počne. U tom smislu počeo bih od analize rediteljskog koncepta i rezultata koji su u tom domenu postignuti.
Dević i Jurić su definitivno ciljali da snime jedan kontemplativan film koji treba da služi gledaocu kao hrana za razmišljanje i od tog domena pa i u ostalim CRNCI su itekako par ORDINARY PEOPLEu. Sam vizuelni koncept sa sirovom fotografijom, dugim kadrovima, ambijentima koji se raspadaju, znakovitom socijalističkom arhitekturom koja sada biva rekontekstualizovana kao improvizovana kasarna, pokretima kamere koji prate junake i sl. nudi dosta potencijala za odrđenu vrstu filmski pismenog izraza. U tom smislu, CRNCI su m bili interesantniji od Perišićevog ORDINARY PEOPLE.
Dević i Jurić nude mnogo više dramskog od Perišića. Perišić postavlja infantilno pitanje kako to neko može da ubija ljude i bavi se maltene isključivo njima sa minimum intervencija u bilo kom smislu dok Dević i Jurić ipak odlaze u sfere određenog dramskog konflita. U tom smislu, njihov film je pitkiji od Perišićevog, ali ako uzmemo u obzir filmocidnu koncepciju koje su se latili, Perišićev postupak deluje skrupuloznije i hrabrije. Naime, uvođenjem dramskih scena i sukoba među likovima Dević i Jurić su razvodnili svoj koncept i ostali negde na pola puta jer ni jedan ni drugi postupak nisu ispoštovali do maksimuma.
Isto važi i za senzacionalistički kraj, odnosno početak priče, u šumi kada se stvar razrešava gotovo antički, što zaista ne liči na taj koncept filma bez priče, samo sa stanjima i nekim događajima kroz koje se iskazuju likovi.
Pomalo je čudno pomenuti THE HURT LOCKER u glibu filmova kao što su ORDINARY PEOPLE i CRNCI ali zapravo Kathryn Bigelow je najdalje otišla u formulisanju te vrste filma.
Međutim, ovi esetetski problemi su samo deo mojih nevolja sa ovim naslovom. Naime, ja imam jedan krupan zanatski problem sa njim a to je što ja zapravo nisam razumeo o čemu se radi u ovom filmu. Odnosno razumeo sam šta sad ti neki likovi tu rade i delimično šta hoće, i u manjoj meri šta su njihovi problemi ali nikako nisam uspeo da sintetizujem temu filma iz toga.
Zatim, tema ratnog zločina i Glavaševih garaža je dotaknuta kroz dva i po dijaloga. Saznajemo da se nešto desilo u garaži zbog čega Ivu Gregurevića hoće da ostavi žena. Šta se tamo desilo? Mi koji smo senzibilizirani na to da su Hrvati zlikovci i uom gasu živimo već 20 ili 60 godina u zavisnosti od porodičnog bekgraunda naravno znamo šta je to. Znaju i Hrvati. Ali, recimo, da sam Englez koji nije imao iskustvo da mu Hrvati ubiju bližnjeg, mislio bih da su se Ivo i Emir švajsali u garaži i da narod priča tračeve o tome a ne da su provodili (ratne?) zločine u njoj...
Zaista taj motiv suočavanja sa zločinom je potpuno stavljen u drugi plan, ako ne i dublje.
Naravno, meni je kao nekome iz Srbije, slučaj garaže poznata priča koja se podrazumeva, i ne znam kako u Hrvatskoj odjekuje pomen garaže, odnosno da li postoji ta svest o zločinima iz Domovinskog rata u javnom diskursu, pa to možda na lokalnom trenu ima više smisla, ali meni je to, kako rekoh dato kao nešto sporedno i marginalno.
Zatim, likovi. Lažni miner, lopov koji je tu protiv svoje volje - to jst ne ratuje mu se ali bolje i to nego zatvor & dobrohotni narkoman kome je ratnog zločina preko glave i sad bi malo da bude dobar. Hm. Ne znam. Ne verujem nimalo tim junacima.
Vođa paravojne formacije sa bračnim problemima nažalost nije Tony Soprano, odnosno bio bi genrebenderski lik kada mu bračni problem ne bi bio vezan za zločine koji su tema filma već da oni postoje i inače.
Ko je Emir Hadžihafisbegović? Jel on neki starešina regularne vojske? Po filmu bi se reklo da je on Hrvat iz Bosne, a jasna je znakovitost te postavke u hrvatskim uslovima - ipak su to dani Gojka Šušaka i razonode.
Konačno, SPOILER ALERT, zašto se oni pobiju na kraju? Zato što je vođa koga ostavlja žena nesposoban vojskovođa i vodi ih u krug? Zato što je vikao na njih? Zato što je narkomanu dosadio rat?
Mislim, previše je to nedoslednosti i nejasnoća da bi CRNCI bio film koji išta više od mazohističkog iskustva za kompletiste.
No, možda grešim. Ipak, medni deluje da je ovo film koji može biti eventualno razumljiv onima koji su preživeli boravak u jedinici komandanta Ive i crnu vijetnamku čuvaju u ormanu kao lepu uspomenu.
No comments:
Post a Comment