SEXY KILLER Miguela Martija je film koji sam, uprkos pomešanim reakcijama, dočekao sa pažnjom, I to je bila najveća greška. reč je o crowd-pleaseru koji ne zaslužuje naročitu pažnju i koji najbolje funkcioniše ako od njega ništa ne očekuješ.
Što se mene lično tiče, reditelj Miguel Marti i scenarista Paco Cabezas počinili su najveći mogući filmski greh - snimili su film koji ne pretenduje da bude išta više nego zabava, i da bi to postgli, rekao bih, namerno su ga lišili smisla. Iako su meni najdraži oni filmovi kojima je prevashodna svrha da budu zabava, i iako duboko verujem da je prevashodna svrha filma kao forme da bude zabava, a da je umetnost nadgradnja - svakako dobrodošla ali ne i nužna - ono što me izbezumljuje su filmovi koji pokazuju da su ih autori nekako namerno zaglupljivali.
SEXY KILLER je jedan od takvih filmova. Spolja gledano, to je jedna vesela horor-triler-komedija sa solidnim nivoom egzekucije u odnosu na filmove svog profila. Međutim, u dubokoj suštini krije se zatomljena pretenzija koju autori zatrpavaju naslagama benignih aseptičnih atrakcija, kao da mi nismo sposobni da to shvatimo.
Pre svega, tu je odnos ovog filma prema Almodovaru. Nije samo španski milje asocijacija na Almodovara, sama suština filma je almodovarovska - priča je bazirana na melodramskom ekscesu u krajnje neobičnim okolnostima. Razlika je međutim u tome što ovaj film forsira neobične okolnosti kao atrakciju umesto da ide Almodovarovom linijom i zapravo ih učini prihvatljivim i naizgled normalnim.
Slično važi i za socijalnu kritiku. Ona je načeta kroz seciranje nekoliko prepoznatljivih slojeva da bi se posle od nje odustalo, ne samo u smislu angažmana nego i u okvirima žanrovskog poigravanja određenim elementima. Odjednom, u ovom filmu ne važe čak ni one tipične žanrovske odrednice kažnjavanja za prekršaj i sl.
Konačno, koketiranje sa filmofilijom, tako svojestveno postmodernim, parodičnim, hororima ovde je konfuzno, nedosledno, bez jasne agende. Film kreće kao neka post-SCREAM varijanta koja u svoje reference ubraja i SCREAM i onda kasnije, čak u ključnoj situaciji koju ne bih spoilovao počinje da funkcioniše u nekoj vrlo nejasnoj konvenciji.
Svi ovi nedostaci bi se olako mogli prebaciti na neveštinu autora. Međutim, neki detalji u realizaciji tih zahvata sugerišu da su to vešti ljudi koji umeju kad hoće ali su SEXY KILLER namerno dumb downocvali.
Tako zaglupljen SEXY KILLER je vrlo prijatan za gledanje i živahan, ali nema taj suštinski koncept da ga poveže u celinu. Čak i mnogo gluplji filmovi, mnogo manje talentovanih i kompetentnih ljudi, uspevaju da bolju funkcionišu od SEXY KILLERa jer su u svojoj nameri, koliko god glupoj, iskreni.
SEXY KILLER izgleda kao vic koji duhovit čovek pokušava da prilagodi debilu i u tom prilagođavanju niti vic funkcioniše niti su debili, to jest mi, toliko glupi da ne procene da ih neko ozbiljno potcenjuje i "štedi".
SEXY KILLER ne samo da potcenjuje publiku već i špansku kinematografiju koju istovremeno citira ali i tretira kao neku trećesvetsku industriju kojoj se može prodati neka trećerazredna ili barem halfhearted interpretacija američkog žanrovskog šunda iz post-indie ključa Roberta Rodrigueza. Španija međutim ne samo da nije Treći svet nego je svakih nekoliko godina u poziciji lidera na svetskoj žanrovskoj sceni.
Nadam se da će Marti i Cabezas posle ovog filma snimiti neki u kome će biti spremni da nas tretirau kao sebi ravne pošto u pojedinim deonicama SEXY KILLERa pokazuju potencijal.
* * 1/2 / * * * *
Što se mene lično tiče, reditelj Miguel Marti i scenarista Paco Cabezas počinili su najveći mogući filmski greh - snimili su film koji ne pretenduje da bude išta više nego zabava, i da bi to postgli, rekao bih, namerno su ga lišili smisla. Iako su meni najdraži oni filmovi kojima je prevashodna svrha da budu zabava, i iako duboko verujem da je prevashodna svrha filma kao forme da bude zabava, a da je umetnost nadgradnja - svakako dobrodošla ali ne i nužna - ono što me izbezumljuje su filmovi koji pokazuju da su ih autori nekako namerno zaglupljivali.
SEXY KILLER je jedan od takvih filmova. Spolja gledano, to je jedna vesela horor-triler-komedija sa solidnim nivoom egzekucije u odnosu na filmove svog profila. Međutim, u dubokoj suštini krije se zatomljena pretenzija koju autori zatrpavaju naslagama benignih aseptičnih atrakcija, kao da mi nismo sposobni da to shvatimo.
Pre svega, tu je odnos ovog filma prema Almodovaru. Nije samo španski milje asocijacija na Almodovara, sama suština filma je almodovarovska - priča je bazirana na melodramskom ekscesu u krajnje neobičnim okolnostima. Razlika je međutim u tome što ovaj film forsira neobične okolnosti kao atrakciju umesto da ide Almodovarovom linijom i zapravo ih učini prihvatljivim i naizgled normalnim.
Slično važi i za socijalnu kritiku. Ona je načeta kroz seciranje nekoliko prepoznatljivih slojeva da bi se posle od nje odustalo, ne samo u smislu angažmana nego i u okvirima žanrovskog poigravanja određenim elementima. Odjednom, u ovom filmu ne važe čak ni one tipične žanrovske odrednice kažnjavanja za prekršaj i sl.
Konačno, koketiranje sa filmofilijom, tako svojestveno postmodernim, parodičnim, hororima ovde je konfuzno, nedosledno, bez jasne agende. Film kreće kao neka post-SCREAM varijanta koja u svoje reference ubraja i SCREAM i onda kasnije, čak u ključnoj situaciji koju ne bih spoilovao počinje da funkcioniše u nekoj vrlo nejasnoj konvenciji.
Svi ovi nedostaci bi se olako mogli prebaciti na neveštinu autora. Međutim, neki detalji u realizaciji tih zahvata sugerišu da su to vešti ljudi koji umeju kad hoće ali su SEXY KILLER namerno dumb downocvali.
Tako zaglupljen SEXY KILLER je vrlo prijatan za gledanje i živahan, ali nema taj suštinski koncept da ga poveže u celinu. Čak i mnogo gluplji filmovi, mnogo manje talentovanih i kompetentnih ljudi, uspevaju da bolju funkcionišu od SEXY KILLERa jer su u svojoj nameri, koliko god glupoj, iskreni.
SEXY KILLER izgleda kao vic koji duhovit čovek pokušava da prilagodi debilu i u tom prilagođavanju niti vic funkcioniše niti su debili, to jest mi, toliko glupi da ne procene da ih neko ozbiljno potcenjuje i "štedi".
SEXY KILLER ne samo da potcenjuje publiku već i špansku kinematografiju koju istovremeno citira ali i tretira kao neku trećesvetsku industriju kojoj se može prodati neka trećerazredna ili barem halfhearted interpretacija američkog žanrovskog šunda iz post-indie ključa Roberta Rodrigueza. Španija međutim ne samo da nije Treći svet nego je svakih nekoliko godina u poziciji lidera na svetskoj žanrovskoj sceni.
Nadam se da će Marti i Cabezas posle ovog filma snimiti neki u kome će biti spremni da nas tretirau kao sebi ravne pošto u pojedinim deonicama SEXY KILLERa pokazuju potencijal.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment