Pogledao sam CHARADE Stanley Donena, čuveni romantični triler sa Cary Grantom i Audrey Hepburn.
Nekoliko faktora čini ovaj vrlo solidan triler subhičkokovskim. Pre svega, iako se u glavnoj ulozi pojavljuje Cary Grant, on je već u godinama i više nije materijal za virilnog hičkokovskog heroja. Daleko je CHARADE od nekog filma sa ocvalom neuporebljivom zvezdom, naravno. Cary je i dalje vrlo sposoban, ali čini se da je u ovom filmu on sam previše svestan svojih godina. Naime, Cary Grant je glumac koji je poznat po tome da je svoju karijeru maksimalno osmišljavao. U tom smislu, on se povukao tačno u trenutku kada je shvatio da ne može više da bude leading man. U filmu CHARADE, on je leading man koji je svestan svojih godina i to u više navrata naglašava Audry Hepburn tokom njenih romantičnih pokušaja. Međutim, čini se da ta situacija sa Grantovim godinama u nekom krajnjem zbiru nije naročito zaigrala i da je on kao zvezda sa bogatom konotativnom vrednošću slabije iskorišćen. Ipak, nesumnjivo je zadovoljstvo gledati Granta čak i kada iz njega nije izvučen maksimum.
Uključivanje Granta u ovakav zaplet aludira na Hitchcockove trilere NOTORIOUS i NORTH BY NORTHWEST. Međutim, u scenarističkom smislu, predložak Peter Stonea nudi barem dva izneveravanja Hitchovih principa koja u načelu ne bi bila problem da su zamenjena nečim boljim. Pre svega, Stone ne prikazuje konspiraciju kao McGuffin već je pojašnjava što je dosta pojeftinjuje. Zatim, preokreti u priči ne generišu uvek suspense. Svakako da neki od njih bivaju produbljeni suspenseom ali neki ostaju tek preokreti i time devalviraju gledaočevu vezanost za priču.
Stoneov scenario ima i dva vanhičkokovska problema. Prvi je izvesna neuverljivost ponašanja junaka suočenih sa opasnošću - oni umesto da beže ili da se obrate nekoj višoj instanci, ostaju tamo gde su ugroženi i bez razloga igraju neke međusobne igre a drugi je izvesna naivnost glavne junakinje koja u svakom smislu ima slabu transformaciju do kraja filma. I sam Hitchcock često ima zaplete u kojima junaci ostaju u opasnosti iako bi im bolje bilo da pobegnu ali on to uvek i motiviše.
Izvan ovih nedostataka, Stoneov scnario je vrlo atraktivan i dinamičan, sa nekoliko sjajno osmišljenih scena i pametnim dijalozima.
Režija Stanley Donena je solidna ako imamo u vidu da ovaj žanr nije njegov fah. CHARADE je bliži holivudskom spektaklu opšte prakse nego nečemu što bi snimili specijalisti za triler poput Hitchcocka ili Siegela.
CHARADE je primer kvalitetnog staroholivudskog filma iz vremena kada se Novi Holivud već kuvao i spremao da počne svoju dominaciju. Reč je o odličnom fiilmu u kome se ipak osećalo da gubi korak sa senzibilitetom publike.
U tom smislu je Grant kao najveća zvezda ovog doba vrlo mudro napustio glumu kada je bilo jasno da tu više nema ničega za njega. Tada su ne samo njegovi omiljeni reditelji bili u defanzivi već se čak i u slučaju uspelih filmova poput CHARADE osećalo kako bi to neko bolje uradio. Mladi leading manovi sa novim stilom glume već su mu disali za vrat. Međutim, sam finiš njegove karijere činili su odlični filmovi kao CHARADE iz 1963. godine. Njihov kvalitet nije bio sporan ali relevantnost jeste i Grant je već 1966. godine snimio svoj poslednji film.
* * * / * * * *
Nekoliko faktora čini ovaj vrlo solidan triler subhičkokovskim. Pre svega, iako se u glavnoj ulozi pojavljuje Cary Grant, on je već u godinama i više nije materijal za virilnog hičkokovskog heroja. Daleko je CHARADE od nekog filma sa ocvalom neuporebljivom zvezdom, naravno. Cary je i dalje vrlo sposoban, ali čini se da je u ovom filmu on sam previše svestan svojih godina. Naime, Cary Grant je glumac koji je poznat po tome da je svoju karijeru maksimalno osmišljavao. U tom smislu, on se povukao tačno u trenutku kada je shvatio da ne može više da bude leading man. U filmu CHARADE, on je leading man koji je svestan svojih godina i to u više navrata naglašava Audry Hepburn tokom njenih romantičnih pokušaja. Međutim, čini se da ta situacija sa Grantovim godinama u nekom krajnjem zbiru nije naročito zaigrala i da je on kao zvezda sa bogatom konotativnom vrednošću slabije iskorišćen. Ipak, nesumnjivo je zadovoljstvo gledati Granta čak i kada iz njega nije izvučen maksimum.
Uključivanje Granta u ovakav zaplet aludira na Hitchcockove trilere NOTORIOUS i NORTH BY NORTHWEST. Međutim, u scenarističkom smislu, predložak Peter Stonea nudi barem dva izneveravanja Hitchovih principa koja u načelu ne bi bila problem da su zamenjena nečim boljim. Pre svega, Stone ne prikazuje konspiraciju kao McGuffin već je pojašnjava što je dosta pojeftinjuje. Zatim, preokreti u priči ne generišu uvek suspense. Svakako da neki od njih bivaju produbljeni suspenseom ali neki ostaju tek preokreti i time devalviraju gledaočevu vezanost za priču.
Stoneov scenario ima i dva vanhičkokovska problema. Prvi je izvesna neuverljivost ponašanja junaka suočenih sa opasnošću - oni umesto da beže ili da se obrate nekoj višoj instanci, ostaju tamo gde su ugroženi i bez razloga igraju neke međusobne igre a drugi je izvesna naivnost glavne junakinje koja u svakom smislu ima slabu transformaciju do kraja filma. I sam Hitchcock često ima zaplete u kojima junaci ostaju u opasnosti iako bi im bolje bilo da pobegnu ali on to uvek i motiviše.
Izvan ovih nedostataka, Stoneov scnario je vrlo atraktivan i dinamičan, sa nekoliko sjajno osmišljenih scena i pametnim dijalozima.
Režija Stanley Donena je solidna ako imamo u vidu da ovaj žanr nije njegov fah. CHARADE je bliži holivudskom spektaklu opšte prakse nego nečemu što bi snimili specijalisti za triler poput Hitchcocka ili Siegela.
CHARADE je primer kvalitetnog staroholivudskog filma iz vremena kada se Novi Holivud već kuvao i spremao da počne svoju dominaciju. Reč je o odličnom fiilmu u kome se ipak osećalo da gubi korak sa senzibilitetom publike.
U tom smislu je Grant kao najveća zvezda ovog doba vrlo mudro napustio glumu kada je bilo jasno da tu više nema ničega za njega. Tada su ne samo njegovi omiljeni reditelji bili u defanzivi već se čak i u slučaju uspelih filmova poput CHARADE osećalo kako bi to neko bolje uradio. Mladi leading manovi sa novim stilom glume već su mu disali za vrat. Međutim, sam finiš njegove karijere činili su odlični filmovi kao CHARADE iz 1963. godine. Njihov kvalitet nije bio sporan ali relevantnost jeste i Grant je već 1966. godine snimio svoj poslednji film.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment