Pogledao sam najzad OBSERVE AND REPORT Jody Hilla.
Ono što na početku moram da kažem jeste da Jody Hill nije poklekao u svom prvom filmu koji su producirali Warner i Warnerov partner za preskupe projekte, Legendary, već da je snimio film koji je korak napred u odnosu na FOOT FIST WAY i to u pravom smeru.
O FOOT FIST WAY sam svojevremeno pisao na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1352.msg157638;topicseen#msg157638 a OBSERVE AND REPORT je tu istu poetiku prilagodio prepoznatljivijim zvezdama koje su svemu dale dodatni kvalitet i komunikativnost.
Međutim, suštinski i dalje je reč o komediji koja svoj humor ne zasniva na smešnom već više na tragičnom ili na neki groteskan način, istinitom. Seth Rogen igra junaka koji je Travis Bickle u najavi, i nekako je za ovaj film i dobro i loše što se PAUL BLART pojavio neposredno pre ovog filma. Loše je zato što u principu nije dobro kad se slični filmovi pojave u kratkom rasponu, a naročito kad jedan od njih bude neuporedivo uspešniji na blagajnama od drugog kao što je bio slučaj sa BLARTom, čime je na mala vrata PG-13 komedija odnela prevagu nad R-rejtovanom. Ali, s druge strane, upravo je činjenica da je PAUL BLART family komedija koju je producirala Sandlerova kuća pokazao kako istu temu mall copa oni tretiraju na različit način i koliko se razlikuje polaz tipične studio komedije i Jody Hilla.
U oba slučaja imamo likove autsajdera koji pokušavaju da dokažu da njihov besmisleni posao nije besmislen i dobijaju priliku za to. Razlika je samo u tome što je Paul Blart simpatični buca koji zaslužuje da pobedi a Ronnie iz OBSERVE AND RPORT je prilično poremećen lik krajnje sumnjivih moralnih vrednosti, opterećen snovima čija je validnost krajnje diskutabilna. Međutim, upravo ta mračna, opasna, za Amerikance zastrašujuća strana Ronniejevog lika je ključ kvaliteta Jody Hillovog filma.
Teško je reći da se gledalac može identifikovati sa Ronniejem iz prostog razloga što onaj ko ima iste mane kao on neće sebi to priznati, naravno, ali isto tako Ronnie jeste jedan od onih potentnih likova koji čine američku komediju psihološki relevantnom, o čemu se već ranije govorilo. Ronniejeva sudbina ispričana na filmu ima terapeutsko dejstvo i njegova apsolutno tragična sudbina je još tragičnija pošto je smeštena u komediju.
Naime, da je ovaj film tragedija, kao TAXI DRIVER, Ronnijeva agonija bi imala neku vrstu katarze. Međutim, pošto je reč o komediji a struktura komedije je da vraća red u poremećeni sistem, tako se i Ronnie na kraju priče vraća na početak, samo za nijansu zreliji nego što je bio ali suštinski neizlečen od svog suludog pogleda na svet. U tom smislu, američka komedija je često mnogo bliža savremenoj pozorišnoj trahediji. Koliko je film zapravo danas oslonjeniji na aristotelovske principe od savremenog pozorišta toliko baš komedija liči na savremeni teatar i savremenu definiciju tragedije kao kontinuirane patnje koja nema kraj, i gde je smrt easy way out.
Jody Hill je snimio ovaj sa indie pristupom koji je imao i u FOOT FIST WAY i u EASTBOUND AND DOWN. OBSERVE AND REPORT je malo poliraniji pošto je ipak major film, ali u principu nepogrešivo je vidljiv indie pristup u režiji. Ono što je najteže u rediteljskom smislu jeste kako definisati ton ovog filma pošto se kako rekoh ne insistra toliko na gegovimaa opet bilo bi pogrešno da je sve ultrarealistično i uverljivo. U tom smislu, Jody Hill kombinuje komičnu stilizaciju i grungy, realistični izgled filma i stalno se kreće po ivici. Očigledan je njegov pokušaj da konfrontira svoje junake sa realnošću, pa tako konfrontira i njihove uvrnute aspekte sa realizmom u pristupu. Tako su recimo svi izlivi nasilja vrlo heavy, i realistični u velikoj meri.
Ono što ovaj film nema, to je određena elegancija u pripovedanju na koju smo navikli. Jody Hill je vrlo indie u tom smislu i reklo bi se da se ne drži postulata konvencionalne dramaturgije, a nekih je možda i mogao. Svakako da razvoj Ronniejevog lika drži film na okupu, ali postoje određeni motivi koji se pojave pa nestanu i sl. i to je možda bilo moguće popraviti. U tom smislu, film iznenađjuće brzo teče, ako imamo u vidu da sama priča nije sasvim celovita i da povremeno meandrira.
Jedan prijatelj sa vrlo istančanim ukusom za savremenu komediju uporedio je ovaj film sa PUNCH DRUNK LOVE. Meni je taj Andersonov film gnusan zato što je pretenciozan i previše rekontekstualizuje Sandlera. međutim, u suštini ovi filmovi jesu slični pošto i OBSERVE AND REPORT uzima zvezde i miteme mejnstrim komedije i interpretira ih u indie ključu.
Jedna od paušalnih definicija razlike između evropskog i holivudskog filma, sa kojom se ne slažem, jeste da evropski filmovi govore o ljudima a američki pričaju priče. OSERVE AND REPORT je pre svega film o jednom čoveku, i sve osim toga je sporedno, i to je nešto što se ne očekuje od komedije sa Seth Rogenom.
OBSERVE AND REPORT je priča o junaku o kome bi pevao Bora Čorba u svojim najboljim danima kada je sjajno umeo da spoji patnju, luzerstvo i humor.
Da je kao film iz sadašnje faze bio bi srpski film-dakakako, bolan i potresan samo na drugi način.
* * * / * * * *
Ono što na početku moram da kažem jeste da Jody Hill nije poklekao u svom prvom filmu koji su producirali Warner i Warnerov partner za preskupe projekte, Legendary, već da je snimio film koji je korak napred u odnosu na FOOT FIST WAY i to u pravom smeru.
O FOOT FIST WAY sam svojevremeno pisao na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1352.msg157638;topicseen#msg157638 a OBSERVE AND REPORT je tu istu poetiku prilagodio prepoznatljivijim zvezdama koje su svemu dale dodatni kvalitet i komunikativnost.
Međutim, suštinski i dalje je reč o komediji koja svoj humor ne zasniva na smešnom već više na tragičnom ili na neki groteskan način, istinitom. Seth Rogen igra junaka koji je Travis Bickle u najavi, i nekako je za ovaj film i dobro i loše što se PAUL BLART pojavio neposredno pre ovog filma. Loše je zato što u principu nije dobro kad se slični filmovi pojave u kratkom rasponu, a naročito kad jedan od njih bude neuporedivo uspešniji na blagajnama od drugog kao što je bio slučaj sa BLARTom, čime je na mala vrata PG-13 komedija odnela prevagu nad R-rejtovanom. Ali, s druge strane, upravo je činjenica da je PAUL BLART family komedija koju je producirala Sandlerova kuća pokazao kako istu temu mall copa oni tretiraju na različit način i koliko se razlikuje polaz tipične studio komedije i Jody Hilla.
U oba slučaja imamo likove autsajdera koji pokušavaju da dokažu da njihov besmisleni posao nije besmislen i dobijaju priliku za to. Razlika je samo u tome što je Paul Blart simpatični buca koji zaslužuje da pobedi a Ronnie iz OBSERVE AND RPORT je prilično poremećen lik krajnje sumnjivih moralnih vrednosti, opterećen snovima čija je validnost krajnje diskutabilna. Međutim, upravo ta mračna, opasna, za Amerikance zastrašujuća strana Ronniejevog lika je ključ kvaliteta Jody Hillovog filma.
Teško je reći da se gledalac može identifikovati sa Ronniejem iz prostog razloga što onaj ko ima iste mane kao on neće sebi to priznati, naravno, ali isto tako Ronnie jeste jedan od onih potentnih likova koji čine američku komediju psihološki relevantnom, o čemu se već ranije govorilo. Ronniejeva sudbina ispričana na filmu ima terapeutsko dejstvo i njegova apsolutno tragična sudbina je još tragičnija pošto je smeštena u komediju.
Naime, da je ovaj film tragedija, kao TAXI DRIVER, Ronnijeva agonija bi imala neku vrstu katarze. Međutim, pošto je reč o komediji a struktura komedije je da vraća red u poremećeni sistem, tako se i Ronnie na kraju priče vraća na početak, samo za nijansu zreliji nego što je bio ali suštinski neizlečen od svog suludog pogleda na svet. U tom smislu, američka komedija je često mnogo bliža savremenoj pozorišnoj trahediji. Koliko je film zapravo danas oslonjeniji na aristotelovske principe od savremenog pozorišta toliko baš komedija liči na savremeni teatar i savremenu definiciju tragedije kao kontinuirane patnje koja nema kraj, i gde je smrt easy way out.
Jody Hill je snimio ovaj sa indie pristupom koji je imao i u FOOT FIST WAY i u EASTBOUND AND DOWN. OBSERVE AND REPORT je malo poliraniji pošto je ipak major film, ali u principu nepogrešivo je vidljiv indie pristup u režiji. Ono što je najteže u rediteljskom smislu jeste kako definisati ton ovog filma pošto se kako rekoh ne insistra toliko na gegovimaa opet bilo bi pogrešno da je sve ultrarealistično i uverljivo. U tom smislu, Jody Hill kombinuje komičnu stilizaciju i grungy, realistični izgled filma i stalno se kreće po ivici. Očigledan je njegov pokušaj da konfrontira svoje junake sa realnošću, pa tako konfrontira i njihove uvrnute aspekte sa realizmom u pristupu. Tako su recimo svi izlivi nasilja vrlo heavy, i realistični u velikoj meri.
Ono što ovaj film nema, to je određena elegancija u pripovedanju na koju smo navikli. Jody Hill je vrlo indie u tom smislu i reklo bi se da se ne drži postulata konvencionalne dramaturgije, a nekih je možda i mogao. Svakako da razvoj Ronniejevog lika drži film na okupu, ali postoje određeni motivi koji se pojave pa nestanu i sl. i to je možda bilo moguće popraviti. U tom smislu, film iznenađjuće brzo teče, ako imamo u vidu da sama priča nije sasvim celovita i da povremeno meandrira.
Jedan prijatelj sa vrlo istančanim ukusom za savremenu komediju uporedio je ovaj film sa PUNCH DRUNK LOVE. Meni je taj Andersonov film gnusan zato što je pretenciozan i previše rekontekstualizuje Sandlera. međutim, u suštini ovi filmovi jesu slični pošto i OBSERVE AND REPORT uzima zvezde i miteme mejnstrim komedije i interpretira ih u indie ključu.
Jedna od paušalnih definicija razlike između evropskog i holivudskog filma, sa kojom se ne slažem, jeste da evropski filmovi govore o ljudima a američki pričaju priče. OSERVE AND REPORT je pre svega film o jednom čoveku, i sve osim toga je sporedno, i to je nešto što se ne očekuje od komedije sa Seth Rogenom.
OBSERVE AND REPORT je priča o junaku o kome bi pevao Bora Čorba u svojim najboljim danima kada je sjajno umeo da spoji patnju, luzerstvo i humor.
Da je kao film iz sadašnje faze bio bi srpski film-dakakako, bolan i potresan samo na drugi način.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment