Pogledao sam MOTHER, JUGS & SPEED Peter Yatesa, komičnu dramu iz 1976. godine u kojoj je na crnohumorni, provokativan način, tretirana tema privatnih sanitetskih službi u (tada) savremenom Los Anđelesu.
Iako bi se za ovaj film moglo reći da izgleda kao jedna prilično neuravnotežena žanrovska mešavina, bez naročite poente i sa nejasnim stavovima, Yates ga je upriličio kao dinamičnu i gledljivu 70s varijantu prljave dramedije koja meša razne žanrove i iznosi često oprečne i svakako politički nekorektne stavove. Primeri takvih filmova su recimo FEEBIE AND THE BEAN ili BUSTING u domenu policijskog filma, a i paramedic film na neki način ima veze sa policijskim filmom pošto je reč o ljudima koji u suštini rade sličan posao. Mešđutim, čini se da uvođenje nasilja i podzemlja u svet, uslovno rečeno, medicine, deluje dosta neobično, a neki junaci, iako su vrlo negativni nisu totalno satanizovani, pa ne čude reakcije dela kritike koja je bila zbunjena stilskom nedosledošću i čistom amoralnošću nekih deonica. Ono što takođe sprečava mnoge delove da profunkcionišu jesu grčeviti pokušaju reditelja i scenariste, uglednog Yatesa i tada vrlo aktuelnog Tom Mankiewicza da konstatntno proizvode atrackije, bez prevelikog obaziranja na film kao celinu u bilo kom smislu.
Glumačka podela je sjana, puna zvezda kao što su Bill Cosby, Harvey Keitel i Raquel Welch, dok su u epizodnim ulogama glumci popur Bruce Davisona. Iako nijedan od njih nije ostvario svoju najbolju ulogu, svako pokazuje zašto je u tom trenutku bio zvezda.
Danas je ovaj film sa punim pravom zaboravljen i realno, osim onima koji vole nekog od ovih glumaca, ili naprosto ljubiteljima Peter Yatesa, teško da bi i imalo smisla gledati ga. Međutim, iako nije značajan, nije potpuno za otpisivanje. Yates čak i u ovako konfuznoj celini donosi tu nepodnošljivu lakoću i pitkost 70s filmmakinga, sjajne lokacije i sjajna kola i konačno velike zvezde koje čak ni osrednji materijal ne može previše da omete u isporučivanju onoga što najbolje rade.
* * 1/2 / * * * *
Iako bi se za ovaj film moglo reći da izgleda kao jedna prilično neuravnotežena žanrovska mešavina, bez naročite poente i sa nejasnim stavovima, Yates ga je upriličio kao dinamičnu i gledljivu 70s varijantu prljave dramedije koja meša razne žanrove i iznosi često oprečne i svakako politički nekorektne stavove. Primeri takvih filmova su recimo FEEBIE AND THE BEAN ili BUSTING u domenu policijskog filma, a i paramedic film na neki način ima veze sa policijskim filmom pošto je reč o ljudima koji u suštini rade sličan posao. Mešđutim, čini se da uvođenje nasilja i podzemlja u svet, uslovno rečeno, medicine, deluje dosta neobično, a neki junaci, iako su vrlo negativni nisu totalno satanizovani, pa ne čude reakcije dela kritike koja je bila zbunjena stilskom nedosledošću i čistom amoralnošću nekih deonica. Ono što takođe sprečava mnoge delove da profunkcionišu jesu grčeviti pokušaju reditelja i scenariste, uglednog Yatesa i tada vrlo aktuelnog Tom Mankiewicza da konstatntno proizvode atrackije, bez prevelikog obaziranja na film kao celinu u bilo kom smislu.
Glumačka podela je sjana, puna zvezda kao što su Bill Cosby, Harvey Keitel i Raquel Welch, dok su u epizodnim ulogama glumci popur Bruce Davisona. Iako nijedan od njih nije ostvario svoju najbolju ulogu, svako pokazuje zašto je u tom trenutku bio zvezda.
Danas je ovaj film sa punim pravom zaboravljen i realno, osim onima koji vole nekog od ovih glumaca, ili naprosto ljubiteljima Peter Yatesa, teško da bi i imalo smisla gledati ga. Međutim, iako nije značajan, nije potpuno za otpisivanje. Yates čak i u ovako konfuznoj celini donosi tu nepodnošljivu lakoću i pitkost 70s filmmakinga, sjajne lokacije i sjajna kola i konačno velike zvezde koje čak ni osrednji materijal ne može previše da omete u isporučivanju onoga što najbolje rade.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment