Reprizirao sam ATTACK FORCE Z Tima Burstalla, australijski WW2 akcijaš navodno baziran na istinitim pričama australazijske specijalne jedinice koja je opreisala protiv Japanaca. Ovaj film sam gledao kao davno, pre skoro 20 godina, i ostao mi je u sećanju kao vrlo dinamičan i nasilan WW2 akcijaš. O najčuvenijem podvigu ove jedinice, infiltraciji u singapursku luku, kod nas je prikazivana i TV serija THE HEROES.
Ono po čemu je danas poznat film ATTACK FORCE Z jeste glumačka podela u kojoj je bio vrlo mladi Mel Gibson, još uvek neafirmisani Sam Neill i to je pružilo priliku John Philip Lawu da, ni kriv ni dužan, ima first billing.
Radost ubijanja okupatora je na nivou Brian G. Huttona, da ne kažem Hajrudina Krvavca. Štaviše, vojnici Sila osovine su verovatno najlegitimnija meta za iživljavanje filmskih autora u istoriji medija. Čak i neke životinjske vrste ili izmišljeni monstrumi bivaju tertirani humanije od njih.
U konkretnom slučaju ATTACK FORCE Z, egzekucija Japanaca je krajnje hladnokrvna i surova. Reklo bi se čak da su saveznički komandosi suroviji od Japanaca. Upravo su hladnokrvnost i surovost saveznika, iako ih igraju simpatični glumci, nešto po čemu se ATTACK FORCE Z izdvaja. Naime, komandosi ne prezaju od toga čak ni da uklone nedužne civile ukoliko bi moglui dovesti Japance do njih a isto važi i za ranjene drugove.
Drugi adut filma je to što je snimljen krajem sedamdesetih/početkom osamdesetih, i donosi neka rešenja akcionog filma tog doba te u nekim sekvencama deluje modernije od "guys on a mission" filmova jer su oni nastajali dosta ranije.
Uprkos modernizaciji ono što ATACK FORCE Z nije uspeo da prevaziđe jeste rasistički prikaz Japanaca koji je tradicionalan za WW2 filmove i ide u dva ekstrema gde je jedan prikazivanje Japanaca kao izbezumljene horde budala a drugi hipertrofiran prikaz časnih i sentimentalnih aristokrata. Japanci u oba slučaja bivaju tretirani rasistički. Od svih pripadnika Sila osovine, Japanci svakako imaju najgoru reprezentaciju na filmu i retki su filmovi koji to prevazilaze.
Burstallova režija je vrlo sigurna sa naročito efektnom prvom deonicom filma u kojoj skoro deset minuta nema fijaloga u scenama iskrcavanja na ostrvo.
Što se akcionih scena tiče, Burstall se u njima snalazi bolje nego u melodramskim a jednih i drugih ima podjednako. Dok akcione scene imaju dobar tempo, melodramske su vrlo spore i flah, sa neubedljivom razmenom emocija koja je u najboljim deonicama cheesy a u slabijim skoror pa nenamerno smešna.
John Philip Law ima veću ulogu od Gibsona i Neilla, međutim, njih dvojica se svojim šarmom izdvajaju iako role hladnokrvnih komandosa ne daju puno pilika za bravure.
ATTACK FORCE Z je prijatan guys on a mission film ali ne nudi ništa naročio onima koji nisu ljubitelji WW2 filma ili pak nisu fanovi Mela Gibsona.
* * 1/2 / * * * *
Ono po čemu je danas poznat film ATTACK FORCE Z jeste glumačka podela u kojoj je bio vrlo mladi Mel Gibson, još uvek neafirmisani Sam Neill i to je pružilo priliku John Philip Lawu da, ni kriv ni dužan, ima first billing.
Radost ubijanja okupatora je na nivou Brian G. Huttona, da ne kažem Hajrudina Krvavca. Štaviše, vojnici Sila osovine su verovatno najlegitimnija meta za iživljavanje filmskih autora u istoriji medija. Čak i neke životinjske vrste ili izmišljeni monstrumi bivaju tertirani humanije od njih.
U konkretnom slučaju ATTACK FORCE Z, egzekucija Japanaca je krajnje hladnokrvna i surova. Reklo bi se čak da su saveznički komandosi suroviji od Japanaca. Upravo su hladnokrvnost i surovost saveznika, iako ih igraju simpatični glumci, nešto po čemu se ATTACK FORCE Z izdvaja. Naime, komandosi ne prezaju od toga čak ni da uklone nedužne civile ukoliko bi moglui dovesti Japance do njih a isto važi i za ranjene drugove.
Drugi adut filma je to što je snimljen krajem sedamdesetih/početkom osamdesetih, i donosi neka rešenja akcionog filma tog doba te u nekim sekvencama deluje modernije od "guys on a mission" filmova jer su oni nastajali dosta ranije.
Uprkos modernizaciji ono što ATACK FORCE Z nije uspeo da prevaziđe jeste rasistički prikaz Japanaca koji je tradicionalan za WW2 filmove i ide u dva ekstrema gde je jedan prikazivanje Japanaca kao izbezumljene horde budala a drugi hipertrofiran prikaz časnih i sentimentalnih aristokrata. Japanci u oba slučaja bivaju tretirani rasistički. Od svih pripadnika Sila osovine, Japanci svakako imaju najgoru reprezentaciju na filmu i retki su filmovi koji to prevazilaze.
Burstallova režija je vrlo sigurna sa naročito efektnom prvom deonicom filma u kojoj skoro deset minuta nema fijaloga u scenama iskrcavanja na ostrvo.
Što se akcionih scena tiče, Burstall se u njima snalazi bolje nego u melodramskim a jednih i drugih ima podjednako. Dok akcione scene imaju dobar tempo, melodramske su vrlo spore i flah, sa neubedljivom razmenom emocija koja je u najboljim deonicama cheesy a u slabijim skoror pa nenamerno smešna.
John Philip Law ima veću ulogu od Gibsona i Neilla, međutim, njih dvojica se svojim šarmom izdvajaju iako role hladnokrvnih komandosa ne daju puno pilika za bravure.
ATTACK FORCE Z je prijatan guys on a mission film ali ne nudi ništa naročio onima koji nisu ljubitelji WW2 filma ili pak nisu fanovi Mela Gibsona.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment