Pogledao sam BABYLON AD Mathieu Kassovitza. Moram priznati da me je ovaj film prijatno iznenadio iako mi se sasvim jasno zašto je Kassovitz napravio onoliku frku u vreme izlaska i distancirao se od filma.
U BABYLON ADu krije se Kassovitzov pokušaj da sa holivudskim zvezdama snimi dvoipočasovni genrebending epic koji će možda biti slavljen kao remek-delo a možda i ismejan u Kanu, ali će u svakom slučaju delo biti delo koje je po svojim dimenzijama dostojno ovog nekadašnjeg vunderkinda francuskog filma. I kassovitz je u ovoj priči video priliku da snimi tako nešto. Holivud je i u toj priči a i kasnije kad je pogledao materijal video nešto drugo, SF akcIjaš od 90 minuta sa Vin Dieselom i to je na kraju i prikazao u Americi (to je verzja koju sam i ja gledao).
Iskreno rečeno, iako je sasvim jasno koje su deonice skraćivane, kao i da određeni likovi nemaju razrešenje, ova verzija od 90 minuta je sasvim legitimna. Ipak, s druge strane, sasvim je jasno šta intimno smeta Kassovitzu u njoj. On je naprosto želeo da BABYLON AD bude njegov FIFTH ELEMENT a na kraju je ispalo da je to njegov TRANSPORTER. I ta degradacija od pokušaja da snimi film kao Besson a da na kraju izgleda kao Bessonov minion ga je dotukla.
Ipak, BABYLON AD je vrlo dinamičan i simpatičan film, naročito u prvoj polovini dok se dšava u bivšem Sovjetskom Savezu pošto je to lokacija koja koliko god da je česta u novijim akcijašima, retko kada je dobro realizovana a ovde jeste. U tom segmentu ima niz dinamičnih scena poput recimo prenošenja automobila helikopterom što je inače direktno preuzeto iz igre MERCENARIES na koju me je navukao Meho, čak je vrlo slično i kadrirano.
Isto tako, scena sa nuklearnom podmornicom koja prevozi izbeglice je sjajna.
Iako hand-to-hand combat nije Kassovitzova jača strana, BABYLON AD u celom svom toku odaje utisak jedne solidne classy produkcije. Štaviše, pažljiva realizacija određenih scena, naročito tretman enterijera upravo pokazuje ono po čemu se izdvajaju evropski reditelji kad je reč o kreiranju atmosfere.
Što se gejminga tiče, nekoliko setova neverovatno podsećaju na setove iz igara i čini se da ih je Kassovitz koristio kao referencu. Ipak, za razliku od Paula Andersona, kod njega igre nimalo ne utiču na dramaturgiju filma.
U svakom slučaju, ja sam na onim nivoima na kojima je to moguće zaista uživao u BABYLON AD.
* * 1/2 / * * * *
U BABYLON ADu krije se Kassovitzov pokušaj da sa holivudskim zvezdama snimi dvoipočasovni genrebending epic koji će možda biti slavljen kao remek-delo a možda i ismejan u Kanu, ali će u svakom slučaju delo biti delo koje je po svojim dimenzijama dostojno ovog nekadašnjeg vunderkinda francuskog filma. I kassovitz je u ovoj priči video priliku da snimi tako nešto. Holivud je i u toj priči a i kasnije kad je pogledao materijal video nešto drugo, SF akcIjaš od 90 minuta sa Vin Dieselom i to je na kraju i prikazao u Americi (to je verzja koju sam i ja gledao).
Iskreno rečeno, iako je sasvim jasno koje su deonice skraćivane, kao i da određeni likovi nemaju razrešenje, ova verzija od 90 minuta je sasvim legitimna. Ipak, s druge strane, sasvim je jasno šta intimno smeta Kassovitzu u njoj. On je naprosto želeo da BABYLON AD bude njegov FIFTH ELEMENT a na kraju je ispalo da je to njegov TRANSPORTER. I ta degradacija od pokušaja da snimi film kao Besson a da na kraju izgleda kao Bessonov minion ga je dotukla.
Ipak, BABYLON AD je vrlo dinamičan i simpatičan film, naročito u prvoj polovini dok se dšava u bivšem Sovjetskom Savezu pošto je to lokacija koja koliko god da je česta u novijim akcijašima, retko kada je dobro realizovana a ovde jeste. U tom segmentu ima niz dinamičnih scena poput recimo prenošenja automobila helikopterom što je inače direktno preuzeto iz igre MERCENARIES na koju me je navukao Meho, čak je vrlo slično i kadrirano.
Isto tako, scena sa nuklearnom podmornicom koja prevozi izbeglice je sjajna.
Iako hand-to-hand combat nije Kassovitzova jača strana, BABYLON AD u celom svom toku odaje utisak jedne solidne classy produkcije. Štaviše, pažljiva realizacija određenih scena, naročito tretman enterijera upravo pokazuje ono po čemu se izdvajaju evropski reditelji kad je reč o kreiranju atmosfere.
Što se gejminga tiče, nekoliko setova neverovatno podsećaju na setove iz igara i čini se da ih je Kassovitz koristio kao referencu. Ipak, za razliku od Paula Andersona, kod njega igre nimalo ne utiču na dramaturgiju filma.
U svakom slučaju, ja sam na onim nivoima na kojima je to moguće zaista uživao u BABYLON AD.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment