Sinoć sam se u Tuckwoodu podvrgao gledanju filma EAGLE EYE DJ Carusoa. Jako sam voleo SALTON SEA, smatram da je taj film klasik. Ipak, čini mi se da za ovog reditelja više nemam strpljenja.
U međuvremenu je Caruso nažalost prešao na mračnu stranu,među bezlične reditelje koji snimaju konfekcijske filmove. Čak i ja koji najviše uživam u konfekcijskim filmovima, čak i ja koji nemam ništa protiv filmova pravljenih za morone, ne mogu da svarim film pravljen za morone koji su pravili moroni, a to je EAGLE EYE.
Uopšte nema svrhe ulaziti u pitanja uverljivosti ove priče i logičke rupe u njemu. Ovaj film nije ni pravljen kako bi imao smisla. Uostalom neki od meni najdražih filmova su upadljivo neopterećni smislom. Sebe smatram publikom koja je verovatno najblagonaklonija prema ovoj vrsti mindless zabave.
Čak je i Billy Bob Thornton postao predvidljiv u tipičnoj bruckheimerovskoj ulozi za kredibilnog glumca čiji je zadatak da se povremeno pojavi i zabiberi dijaloge.
Ipak, i za mindless zabavu je potrebno imati kakav-takav mind.
EAGLE EYE je u scenarističkom smislu spoj gomile filmova koje smo gledali, što bi bilo u redu da ti filmovi nisu svi od reda bolji od EAGLE EYE, i da ih nismo, što je, realno još važnije gledali relativno nedavno. Dakle, iao u suštini nije greh nahraniti letnji rollercoaster film nekim ranijim uspešnim rešenjima, zašto da ne, ja ne verujem u romantičarski princip originalnosti. Ipak, u poslovnom smislu je potpuno besmisleno snimti rip-off filma koji su ljudi nedavno gledali.
Prošle godine smo imali LIVE FREE OR DIE HARD koji ne samo da je superiorniji od EAGLE EYE, nego u sebi obuhvata većinu rešenja iz potonjeg filma. I onda je sasvim logična reakcija publike da ne ode da gleda EAGLE EYEjer je jako sličan, a uz to još bolji film nedavno gledala.
Međutim, čak i da postoje ti adikti koji žele da vide pomešanu reprizu četvrtog DIE HARD, ENEMY OF THE STATE, TERMINATORa, SEVEN DAYS OF MAY i još mnogo toga drugog, i čak ako su svi oni spremni da gledaju inferiornu mešavinu toga, nisam siguran koliko su nisko spremni da idu.
Prvo, EAGLE EYE je surovo underbudgeted film u odnosu na spektakl koji pokušacva da nam pruži. Stoga su akcione scene bazirane na apstraktnom quick cuttingu koji gotovo sve prepušta mašti. Ne samo da postoje scene u kojima nije jasno šta se zapravo dešava, to nije tako retko, nego postoje scene u kojima nisam siguran ni šta je snimano.
Nemam ništa protiv midbudget akcijaša, štaviše među njima se kriju neki dragi naslovi, pa ipak barem bi DreamWorks trebalo da zna iako postoji mogućnost da se film jeftino snimi, ne postoji mogućnost da se film jeftino gleda.
Osnov promašenosti ovog filma jeste u scenariju i egzekuciji koja ja ograničena kako budžetom tako i rediteljskim moćima, ali nepravedno je zaboraviti glumce. Neke od najvećih holivudskih ikona su se potvrđivale time što su davale smisao besmislenim filmovima. shia definitivno nije taj čovek. Štaviše i Shia je u suštini repriza, kako iz DISTURBIE tako i iz TRANSFOREMERSa. Naravno, i Seagal ceo život igra ex-CIA agente, ali Shia niti ima takvu personu niti ima tako kodifikovane uloge. On već treći put igra isti lik, zbunjenog mladića koji biva uvučen u zaveru koja nadilazi njegove moći ali on nalazi snage da sa njom izađe na kraj. Kada glumac već treći put igra anonimusa tog tipa, onda ili prestaje da bude anonimus u filmu, ili svojim likovima daje neko drugačije svojstvo. Ovako, Shia izgleda kao da je počeo da glumi još u DISTURBIJI a da se kamere nisu zaustavljale ni u TRANSFORMERSima pa sve do EAGLE EYE.
E sad, ja moram da se osvrnem na neke gluposti iz priče koje su me zabavljale tokom filma. Ponavljam, sve ove nelogičnosti o kojima ću da dalje pričati su sasvim prihvatljive za ovu vrstu filma, ali se mogu popiti tek ako je film dobro realizovan. Međutim, kada nije, kao EAGLE EYE, onda ukoliko su dovoljno ekstremne barem mogu biti neamenrno smešne.
ČUVAJTE SE SPOILERA
Dakle, glavni negativac filma je kompjuter. Kompjuter je zao zato što je shvatio da Predsednik i kabinet rade protiv interesa američkog naroda i hoće da ih pobije i smeni pozivajući se na Deklaraciju nezavisnosti i ustav. U tom ime, u dalje tekstu, kompjuter ćemo zvati Koštunica.
Koštunica je dizajniran kao iz neke antiutopije sa Chuck Hestonom. Sasvim je prihvatljivo da kompjuteri a naročito interfejsi u filmu budu malo leši nego u stvarnosti, ali hardversko rešenje zlog kompa u EAGLE EYE je dementno za 2008. godinu.
Kompjuter u cilju likvidiranja vrha SAD osmišljava plan u kome su mu ključni jedan mlad momak, to je Shia, i jedna mlada žena, to je Michelle.
Shia mu je bitan zbog svog DNK jer je jednojajčani blizanac vojnika koji je kontrolisao Koštunicu i sada mu je potreban da bi ga otključao, a žena je važna jer je njeno dete bitno za izazivanje eksplozije koja če ubiti predsednika. Međutim, iako su u celom plotu ovih dvoje ljudi nezamenjivi, kompjuter ih izlaže seriji potpuno besmislenih događaja kako bi ih doveo do pozicije u kojoj će učiniti ono što mu treba. Količna nevažnih a riskantnih zadataka koji oni moraju da učine za Koštunicu pre nego što likvidiraju vrh države je apsurdan, naročito kada se uzme u obzir Koštuničina aposlutna moć nad većim delom američke vojne i civilne elektronike. Jedini komplikovaniji način da dovuče čoveka sa sličnim DNK kako bi ga otključao bio je da natera Shiinog oca da napravi novog sina, pa da ga odgaji u tom pravcu da jednog dana dođe do Koštunice pa da ga otključa...
Ono što je još apsurdnije je to da je Koštunica u pravu, i da ukoliko je film pretendovao na neku političku poentu, američka vlast zaista radi na štetu američkog naroda, tako da kad konačno isključe Koštunicu i film praktično kaže, "Super je da ne postoje nerazumni poštovaoci zakona već da na čelu ostaje oligarhija sklona ljudskim greškama i oportunizmu..."
Moram priznati da me je i toliki rezultat ovog filma u američkim bioskopima iznenadio.
* 1/2 / * * * *
U međuvremenu je Caruso nažalost prešao na mračnu stranu,među bezlične reditelje koji snimaju konfekcijske filmove. Čak i ja koji najviše uživam u konfekcijskim filmovima, čak i ja koji nemam ništa protiv filmova pravljenih za morone, ne mogu da svarim film pravljen za morone koji su pravili moroni, a to je EAGLE EYE.
Uopšte nema svrhe ulaziti u pitanja uverljivosti ove priče i logičke rupe u njemu. Ovaj film nije ni pravljen kako bi imao smisla. Uostalom neki od meni najdražih filmova su upadljivo neopterećni smislom. Sebe smatram publikom koja je verovatno najblagonaklonija prema ovoj vrsti mindless zabave.
Čak je i Billy Bob Thornton postao predvidljiv u tipičnoj bruckheimerovskoj ulozi za kredibilnog glumca čiji je zadatak da se povremeno pojavi i zabiberi dijaloge.
Ipak, i za mindless zabavu je potrebno imati kakav-takav mind.
EAGLE EYE je u scenarističkom smislu spoj gomile filmova koje smo gledali, što bi bilo u redu da ti filmovi nisu svi od reda bolji od EAGLE EYE, i da ih nismo, što je, realno još važnije gledali relativno nedavno. Dakle, iao u suštini nije greh nahraniti letnji rollercoaster film nekim ranijim uspešnim rešenjima, zašto da ne, ja ne verujem u romantičarski princip originalnosti. Ipak, u poslovnom smislu je potpuno besmisleno snimti rip-off filma koji su ljudi nedavno gledali.
Prošle godine smo imali LIVE FREE OR DIE HARD koji ne samo da je superiorniji od EAGLE EYE, nego u sebi obuhvata većinu rešenja iz potonjeg filma. I onda je sasvim logična reakcija publike da ne ode da gleda EAGLE EYEjer je jako sličan, a uz to još bolji film nedavno gledala.
Međutim, čak i da postoje ti adikti koji žele da vide pomešanu reprizu četvrtog DIE HARD, ENEMY OF THE STATE, TERMINATORa, SEVEN DAYS OF MAY i još mnogo toga drugog, i čak ako su svi oni spremni da gledaju inferiornu mešavinu toga, nisam siguran koliko su nisko spremni da idu.
Prvo, EAGLE EYE je surovo underbudgeted film u odnosu na spektakl koji pokušacva da nam pruži. Stoga su akcione scene bazirane na apstraktnom quick cuttingu koji gotovo sve prepušta mašti. Ne samo da postoje scene u kojima nije jasno šta se zapravo dešava, to nije tako retko, nego postoje scene u kojima nisam siguran ni šta je snimano.
Nemam ništa protiv midbudget akcijaša, štaviše među njima se kriju neki dragi naslovi, pa ipak barem bi DreamWorks trebalo da zna iako postoji mogućnost da se film jeftino snimi, ne postoji mogućnost da se film jeftino gleda.
Osnov promašenosti ovog filma jeste u scenariju i egzekuciji koja ja ograničena kako budžetom tako i rediteljskim moćima, ali nepravedno je zaboraviti glumce. Neke od najvećih holivudskih ikona su se potvrđivale time što su davale smisao besmislenim filmovima. shia definitivno nije taj čovek. Štaviše i Shia je u suštini repriza, kako iz DISTURBIE tako i iz TRANSFOREMERSa. Naravno, i Seagal ceo život igra ex-CIA agente, ali Shia niti ima takvu personu niti ima tako kodifikovane uloge. On već treći put igra isti lik, zbunjenog mladića koji biva uvučen u zaveru koja nadilazi njegove moći ali on nalazi snage da sa njom izađe na kraj. Kada glumac već treći put igra anonimusa tog tipa, onda ili prestaje da bude anonimus u filmu, ili svojim likovima daje neko drugačije svojstvo. Ovako, Shia izgleda kao da je počeo da glumi još u DISTURBIJI a da se kamere nisu zaustavljale ni u TRANSFORMERSima pa sve do EAGLE EYE.
E sad, ja moram da se osvrnem na neke gluposti iz priče koje su me zabavljale tokom filma. Ponavljam, sve ove nelogičnosti o kojima ću da dalje pričati su sasvim prihvatljive za ovu vrstu filma, ali se mogu popiti tek ako je film dobro realizovan. Međutim, kada nije, kao EAGLE EYE, onda ukoliko su dovoljno ekstremne barem mogu biti neamenrno smešne.
ČUVAJTE SE SPOILERA
Dakle, glavni negativac filma je kompjuter. Kompjuter je zao zato što je shvatio da Predsednik i kabinet rade protiv interesa američkog naroda i hoće da ih pobije i smeni pozivajući se na Deklaraciju nezavisnosti i ustav. U tom ime, u dalje tekstu, kompjuter ćemo zvati Koštunica.
Koštunica je dizajniran kao iz neke antiutopije sa Chuck Hestonom. Sasvim je prihvatljivo da kompjuteri a naročito interfejsi u filmu budu malo leši nego u stvarnosti, ali hardversko rešenje zlog kompa u EAGLE EYE je dementno za 2008. godinu.
Kompjuter u cilju likvidiranja vrha SAD osmišljava plan u kome su mu ključni jedan mlad momak, to je Shia, i jedna mlada žena, to je Michelle.
Shia mu je bitan zbog svog DNK jer je jednojajčani blizanac vojnika koji je kontrolisao Koštunicu i sada mu je potreban da bi ga otključao, a žena je važna jer je njeno dete bitno za izazivanje eksplozije koja če ubiti predsednika. Međutim, iako su u celom plotu ovih dvoje ljudi nezamenjivi, kompjuter ih izlaže seriji potpuno besmislenih događaja kako bi ih doveo do pozicije u kojoj će učiniti ono što mu treba. Količna nevažnih a riskantnih zadataka koji oni moraju da učine za Koštunicu pre nego što likvidiraju vrh države je apsurdan, naročito kada se uzme u obzir Koštuničina aposlutna moć nad većim delom američke vojne i civilne elektronike. Jedini komplikovaniji način da dovuče čoveka sa sličnim DNK kako bi ga otključao bio je da natera Shiinog oca da napravi novog sina, pa da ga odgaji u tom pravcu da jednog dana dođe do Koštunice pa da ga otključa...
Ono što je još apsurdnije je to da je Koštunica u pravu, i da ukoliko je film pretendovao na neku političku poentu, američka vlast zaista radi na štetu američkog naroda, tako da kad konačno isključe Koštunicu i film praktično kaže, "Super je da ne postoje nerazumni poštovaoci zakona već da na čelu ostaje oligarhija sklona ljudskim greškama i oportunizmu..."
Moram priznati da me je i toliki rezultat ovog filma u američkim bioskopima iznenadio.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment