Wednesday, November 7, 2007

TWO FOR THE MONEY

Uprkos gingerovim i mrkoyevim upozorenjima pogledao sam TWO FOR THE MONEY DJ Carusa.

Zašto sam to uradio?

Ne znam. Valjda zato što volim SALTON SEA, zato što mi se gledao Piven u "Ari Gold modeu" koji su najavljivale kritike. U svakom slučaju, oglušio sam se o preporuke prijatelja, ali su mi oni na svu sreću snizili kriterijume tako da sam relativno bezbolno prošao kroz ovaj film.

Mislim da je osnovni problem ovog filma u tome što uzima jednu od mračnijih strana iz naličja američkog sporta i pokušava od toga da napravi inspirational film. To je uspeo Cameron Crowe u JERRY MAGUIREu, ali opet, to je once in a lifetime remek-delo.

DJ Caruso ovde to nije uspeo. U suštini, on je uspeo da sve svoje poente, a poente su primarna funkcija ovog filma izloži vrlo tačno i jasno plasira, čak je uspeo da učini uspon u korporativnom svetu donekle zanimljivim i uzbudljivim, međutim film u svim drugim momentima nije uspeo da se izdigne iznad nivoa poučne priče o tome kako se kroz klađenje gubi suština sporta.

Ja sam inače veliki ljubitelj sporta, a kad sam bio klinac bio sam toliki manijak da se moje poznavanje sporta graničilo sa poznavanjem koje imaju oni koji se time profesionalno bave. I vrlo često sam se nalazio u iskušenju da se kladim, i da to poznavanje sporta konvertujem u novac. Međutim, klađenje mi je kvarilo užitak u navijanju i kladio sam se samo par puta.

Ovaj film u suštini govori o tome, govori o tipu koji je zbog povrede napustio sport a onda se ispostavilo da ima tako razvijen instinkt da ume jako dobro da predviđa rezultate i angažuju ga da radi u filrmi koja savetuje ljude kako da se klade.

I onda on vremenom tone duboko u pohlepu i nemar, a istovremeno gubi taj osećaj za sport koji je ranije imao i prestaje da bude produktivan.

Dan Gilroy je prepoznao sve ključne tačke koje su važne za ideološki momenat priče, međutim odnosi među junacima su toliko klišetizirani i prazni, i Al Pacino toliko sve vuče u pravcu svog manirizma u kome se uopšte ne veruje njegovom karakteru, da se film rtaspada po šavovima.

Inače, zanimljivo je da je kod starijeg brata Gilroya, u scenariju za DEVIL'S ADVOCATE, Pacino znatno uspešnije odigrao sličnu rolu.

Ako tome dodamo Carusovu prilično nerazvijenu sposobnost da razdvoji važno pod nevažnog i snažnu porebu da sve snimi najbolje što može ali bez ikakve svesti o celini, onda dobijamo izglancan mehanizam koji nema dovoljno snažnu emotivnu i ideološku poentu kakvu je recimo imao WALL STREET koji je i po temi i po trajanju i po svemu u tsvrai uzor ovog filma.

TWO FOR THE MONEY je kao mešavina WALL STREETa i TIN CUPa, a to nije dobro. Ali nije ni loše.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment