Pogledao sam FLOOD Tony Mitchella, courtesy of Ginger.
Ovaj film je na Novom Zelandu emitovan kao mini serija a u Britaniji je čak išao u bioskope. Sve zavisi od toga kako ga tretiramo. Pošto ću biti milostiv, zamisliću da sam ga gledao na Novom Zelandu iako sam gledao bioskopsku cut.
Kao TV mini-serija, FLOOD je šuplja ali zanimljiva produkcija sa nekoliko poznatih glumaca koje sada kad sam gledao podsećam se koliko je gluma pasji posao.
Gledam Robert Carlylea koji daje sve od sebe u nekoj kanalizaciji kako pliva dok ga voda poliva i glumi neki generic tekst i zamišljam koliko je težak taj glumački hleb, a još ga zarađuješ u nekoj produkciji bez ozbiljnije svrhe.
To je jedan onako dosta subjektivan pogled na stvar, ali prosto nisam mogao da se lišim tako lako. Respect za profije kao što je Carlyle.
Kad smo već kod Carlylea, FLOOD nije delo kalibra 28 WEEKS LATER, reč je o niskobudžetnom, ali nekako dobro koncipiranom rip-offu DAY AFTER TOMORROWa, urađenom onoliko vešto koliko Britanci i Australijanci umeju da urade, sa dovoljno minimalističkim izrazom i pametno odabranim lokacijama da se oskudica ne vidi previše.
Ono gde se oskudica oseti to su svakako kompjuterski efekti, međutim, tu su i sami autori FLOODa upali u klopku pošto se u filmu plavi London. Jako je teško napraviti dobar efekat nečega za šta gledalac apsolutno sigurno zna da nije stvarno. Kao što još uvek niko nije napravio do kraja ubedljiv efekat letenja ljudi pošto gledaoci znaju da je to efekat i onda mu traže manu i ne veruju mu, to se dešava i FLOODu čiji pristojni efekti deluju dosta tanko baš zbog toga.
No, kad se FLOOD smesti na mali ekran deluje legitimno i čak nudi izvesna zadovoljstva zbog svoje besramno old school britanske postavke zbog koje dosta vuče i na Irwin Allenove old school filmove katastrofe.
U svakom slučaju, maltinovski rečeno, Prosek.
Ovaj film je na Novom Zelandu emitovan kao mini serija a u Britaniji je čak išao u bioskope. Sve zavisi od toga kako ga tretiramo. Pošto ću biti milostiv, zamisliću da sam ga gledao na Novom Zelandu iako sam gledao bioskopsku cut.
Kao TV mini-serija, FLOOD je šuplja ali zanimljiva produkcija sa nekoliko poznatih glumaca koje sada kad sam gledao podsećam se koliko je gluma pasji posao.
Gledam Robert Carlylea koji daje sve od sebe u nekoj kanalizaciji kako pliva dok ga voda poliva i glumi neki generic tekst i zamišljam koliko je težak taj glumački hleb, a još ga zarađuješ u nekoj produkciji bez ozbiljnije svrhe.
To je jedan onako dosta subjektivan pogled na stvar, ali prosto nisam mogao da se lišim tako lako. Respect za profije kao što je Carlyle.
Kad smo već kod Carlylea, FLOOD nije delo kalibra 28 WEEKS LATER, reč je o niskobudžetnom, ali nekako dobro koncipiranom rip-offu DAY AFTER TOMORROWa, urađenom onoliko vešto koliko Britanci i Australijanci umeju da urade, sa dovoljno minimalističkim izrazom i pametno odabranim lokacijama da se oskudica ne vidi previše.
Ono gde se oskudica oseti to su svakako kompjuterski efekti, međutim, tu su i sami autori FLOODa upali u klopku pošto se u filmu plavi London. Jako je teško napraviti dobar efekat nečega za šta gledalac apsolutno sigurno zna da nije stvarno. Kao što još uvek niko nije napravio do kraja ubedljiv efekat letenja ljudi pošto gledaoci znaju da je to efekat i onda mu traže manu i ne veruju mu, to se dešava i FLOODu čiji pristojni efekti deluju dosta tanko baš zbog toga.
No, kad se FLOOD smesti na mali ekran deluje legitimno i čak nudi izvesna zadovoljstva zbog svoje besramno old school britanske postavke zbog koje dosta vuče i na Irwin Allenove old school filmove katastrofe.
U svakom slučaju, maltinovski rečeno, Prosek.
No comments:
Post a Comment