Moglo bi se reći da sam pogledao brazilski film TROPA DE ELITE Jose Padilhe koji se sa punim pravom može nazvati Meirellesovim nastavljačem i naslednikom.
Naime, Padilha dolazi iz sličnog dokumentarističkog backgrounda, i u svom pristupu filmu je još prljaviji od Meirellesa. Njegov film je strvarno žestoko dokumentaristički, uglavnom je sniman iz ruke i veliki je uspeh što je uspeo da uprkos takvom načinu snimanja to sve bude u okvirima kontrolisane dokumentarnosti i da geografija dešavanja bude tačna.
Ono gde dokumenaristički koreni smetaju Padilhi, to je na planu mozaičnosti priče koja je bliža formi dokumentarne reportaže nego celovečernjeg filma. Eksperimenti sa formom pripovedanja su naravno potpuno legitimni, ali ovde priča zaista ne zahteva takvu formu i film zahvaljujući njoj pre svega biva konfuzan.
Za razliku od CIDADE DE DEUS koji se fokusira na odrastanje u faveli pre svega u ključu filma nostalgije, TROPA DE ELITE nam prikazuje Brazil kao zemlju koja je praktično u otvorenom građanskom ratu. Poznato je da bande iz favela u pojedinim periodima ulaze u čista ratna dejstva protiv brazilske policije, i ovo je film koji govori o toj vrsti sukoba između gangova iz favela i specijalnih jedinica policije koje nailaze na otpor i van favela, naročitop među liberalima.
Jose Padilha u tom smislu ne staje ni na čiju stranu ali su policajci ipak glavni likovi, i to onaj nekorumpirani segment među njima, tako da bi se reklo da su policajci ipak junaci. S duge strane, Padilha ne izbegava da prikaže brutalnost obračuna i spremnost policije da muči osumnjčene i da se vrlo često sveti iz sasvim privatnih razloga.
Ipak, prilično konfuzno izlaganje priče čini da TROPA DE ELITE nikada zapravo ne ščepa gledaoca koliko bi trebalo i uprkos neposrednosti pristupa film deluje dosta distancirano, i mislim da to nije bila Padilhina namera.
U svakom slučaju TROPA DE ELITE ja zanimljiv film kojim je sasvim fino razbijati holivudsku repertoarsku hegemoniju.
Film je koštao četiri miliona dolara i do sada je zaradio deset u Brazilu.
* * 1/2 / * * * *
Naime, Padilha dolazi iz sličnog dokumentarističkog backgrounda, i u svom pristupu filmu je još prljaviji od Meirellesa. Njegov film je strvarno žestoko dokumentaristički, uglavnom je sniman iz ruke i veliki je uspeh što je uspeo da uprkos takvom načinu snimanja to sve bude u okvirima kontrolisane dokumentarnosti i da geografija dešavanja bude tačna.
Ono gde dokumenaristički koreni smetaju Padilhi, to je na planu mozaičnosti priče koja je bliža formi dokumentarne reportaže nego celovečernjeg filma. Eksperimenti sa formom pripovedanja su naravno potpuno legitimni, ali ovde priča zaista ne zahteva takvu formu i film zahvaljujući njoj pre svega biva konfuzan.
Za razliku od CIDADE DE DEUS koji se fokusira na odrastanje u faveli pre svega u ključu filma nostalgije, TROPA DE ELITE nam prikazuje Brazil kao zemlju koja je praktično u otvorenom građanskom ratu. Poznato je da bande iz favela u pojedinim periodima ulaze u čista ratna dejstva protiv brazilske policije, i ovo je film koji govori o toj vrsti sukoba između gangova iz favela i specijalnih jedinica policije koje nailaze na otpor i van favela, naročitop među liberalima.
Jose Padilha u tom smislu ne staje ni na čiju stranu ali su policajci ipak glavni likovi, i to onaj nekorumpirani segment među njima, tako da bi se reklo da su policajci ipak junaci. S duge strane, Padilha ne izbegava da prikaže brutalnost obračuna i spremnost policije da muči osumnjčene i da se vrlo često sveti iz sasvim privatnih razloga.
Ipak, prilično konfuzno izlaganje priče čini da TROPA DE ELITE nikada zapravo ne ščepa gledaoca koliko bi trebalo i uprkos neposrednosti pristupa film deluje dosta distancirano, i mislim da to nije bila Padilhina namera.
U svakom slučaju TROPA DE ELITE ja zanimljiv film kojim je sasvim fino razbijati holivudsku repertoarsku hegemoniju.
Film je koštao četiri miliona dolara i do sada je zaradio deset u Brazilu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment