Pogledao sam I NOW PRONOUNCE YOU CHUCK AND LARRY Dennis Dugana.
Reč je o dobrom vehicleu Adama Sandlera koji u sebi spaja jednu humanu human rights temu, sa dosta simpatičnog buddy grossouta i suštinski kaprijanskim konzervativizmom.
Ono što ovaj film donekle odvaja od tipičnog Sandlerovog vehiclea jeste to što su scenario pisali Jim Taylor i Alexander Payne sa još jednim Sandlerovim veteranom, i to je filmu sigurno dodalu odeđenu sentimentalnost, a čini mi se i malo nepotrebnu minutažu.
No, ono što je zanimljivo u filmu svakako je konzervativna caprijanska priča vrlo liberalnim sredstvima, dakle kroz priču o gay braku, humorističkom prikazu gay zajednice koja ide u rasponu od komično ritualističkog do razumevanja koje stiču junaci ali ne i publika, pošto se u suštini nikada ne smeje zajedno sa homoseksualcima već su oni uglavnom do kraja filma meta ismevanja.
Tako do kraja filma dolazimo do poente reafirmacije porodičnih vrednosti, do toga da ne treba lagati, da treba u potpunosti reafirmisati heteroseksualnu zajednicu, i do toga da karikaturalni mačo muškarci na kraju mogu imati razumevanja za karikaturalne homoseksualce, ali nema nekog suštinskog pomeranja.
I to je vrlo zanimljivo.da film koji žarko želi da bude PC, propušten kroz Capru nikako ne uspeva da bude PC.
Međutim, van toga, to je zaista simpatična komedija, sa dosta besramnog, prljavog humora, simpatičnim protagonistima i sigurnom egzekucijom već veterana Dennisa Dugana koji to već jako vešto radi a povremeno napravi i remek-delo.
CHUCK AND LARRY nije remek-delo. Možda bi bio da ga je radio David Dobkin kako je prvobitno planirano, pošto Dobkin ima tu sposobnost da sve digne na neki ozbiljniji nivo.
* * * / * * * *
Reč je o dobrom vehicleu Adama Sandlera koji u sebi spaja jednu humanu human rights temu, sa dosta simpatičnog buddy grossouta i suštinski kaprijanskim konzervativizmom.
Ono što ovaj film donekle odvaja od tipičnog Sandlerovog vehiclea jeste to što su scenario pisali Jim Taylor i Alexander Payne sa još jednim Sandlerovim veteranom, i to je filmu sigurno dodalu odeđenu sentimentalnost, a čini mi se i malo nepotrebnu minutažu.
No, ono što je zanimljivo u filmu svakako je konzervativna caprijanska priča vrlo liberalnim sredstvima, dakle kroz priču o gay braku, humorističkom prikazu gay zajednice koja ide u rasponu od komično ritualističkog do razumevanja koje stiču junaci ali ne i publika, pošto se u suštini nikada ne smeje zajedno sa homoseksualcima već su oni uglavnom do kraja filma meta ismevanja.
Tako do kraja filma dolazimo do poente reafirmacije porodičnih vrednosti, do toga da ne treba lagati, da treba u potpunosti reafirmisati heteroseksualnu zajednicu, i do toga da karikaturalni mačo muškarci na kraju mogu imati razumevanja za karikaturalne homoseksualce, ali nema nekog suštinskog pomeranja.
I to je vrlo zanimljivo.da film koji žarko želi da bude PC, propušten kroz Capru nikako ne uspeva da bude PC.
Međutim, van toga, to je zaista simpatična komedija, sa dosta besramnog, prljavog humora, simpatičnim protagonistima i sigurnom egzekucijom već veterana Dennisa Dugana koji to već jako vešto radi a povremeno napravi i remek-delo.
CHUCK AND LARRY nije remek-delo. Možda bi bio da ga je radio David Dobkin kako je prvobitno planirano, pošto Dobkin ima tu sposobnost da sve digne na neki ozbiljniji nivo.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment