THE GIRL IN THE SPIDER'S WEB

Osećam grižu savesti što sam ovako kasno izašao na uviđaj povodom filma THE GIRL IN THE SPIDER'S WEB. 

Prošlo je toliko dugo da je Mikael Persbrandt u međuvremenu uspeo da skonča u seriji OTMICA Miroslava Lekića, a konstatacija posle ljubavne scene glavne junakinje i Andreje Pejić "Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac" prešla je put od razloga za cancel do nečega što opet sme da se kaže u šali.

Ipak, treba imati razumevanja za činjenicu da mi je Fincherova ekranizacija Stiega Larssona bila novo dno u karijeri koja je posle masterpisa FIGHT CLUB išla samo nizbrdo. Samim tim nastavak toga, i nekakva percepcija da se sa tako nečim treba nastaviti delovala mi je pogubno.

Međutim, ovo ipak nije nastavak. Ulogu preuzima Claire Foy, ekranizuje se roman Davida Langercrantza koji je Stiegove beleške preuzeo radi dalje eksploatacije a skript su napisali Jay Basu, Stephen Knight i reditelj Fede Alvarez, te prvo i osnovno - jasno su uspeli da shvate šta je to što treba da snimaju.

A to je sophisti-pulp, znači petparački roman ipak namenjen publici koja ima sredstava da leti avionom, dakle aerodromska literatura, i samim tim oni su to upakovali kao priču koja je McGuffin, ključ je u glavnoj junakinji, a ona je pokretna, gipka, uvek u pokretu, spremna na igru veliku i malu, pa je samim tim takav i film. Vitalan je, uvek u pokretu i veoma gibak.

Fede Alvarez ga je učinio propulzivnim i dizajnirao ga je za popizdeti. Sve je pokret, tu su lepi ljudi, lepi kadrovi, briljantne lokacije, ovo je doza larpurlartizma u domenu akcionog trilera koju je kasnije recimo probao da replicira neprežaljeni Fukunaga kad je radio Bonda, ali nije mogao do kraja jer je tu producentima bilo bitno kao da se prati o čemu se radi. A to o čemu se radi bolje da ne pominjemo.

Ovde te stvari nisu toliko bitne, bitne su situacije, bitna je igra, bitno je kretanje, i Fede Alvarez žrtvuje taj "gravitas" koji je inače bespotrebno pridavan romanima Stiega Larssona, ali to nadoknađuje čistotom akcionotrilerskog filmmejkinga. 

Da li se taj gambit isplatio?

Ako je Fedeu dovoljno moje divljenje, sasvim sigurno jeste. 

Inače, nikako nije. Film nije napravio posao na blagajnama, kritika ga je obezvredila kao pokušaj da se sakrosanktni Larssona i Larssona uveoci uvedu u sfere Bonda, i da se pojeftini "najskuplja numera" koju je prethodno odsvirao Fincher.

Međutim, mislim da je kvalitet koji se pripisuje Larssonovim romanima iluzija. Oni su imali ozbiljan disbalans između onoga što je on unosio kao novinar što je kao neka realnost i onoga što je on unosio kao pisac fikcije što je realno neki trećerazredni treš. Ali, to je bio poslovno uspeo miks koji je zasluživao podršku utoliko što je popularizovao na globalnom nivou inače dosta jaku švedsku scenu sa bogatom tradicijom, i što je uspeo da proizvede autentičnu evropsku multimedijsku franšizu i u sklopu nje novu globalnu zvezdu Noomi Rapace.

Stoga, možda je Fede Alvarez kriv što je u svom filmu pokazao da je car go i da je to sve zapravo pulp, ali je s druge strane i zaslužan jer je ova ekranizacija jedini artefakt proizveden u sklopu celog tog IPa za koji mislim da će zaista ostati vredan pažnje.

* * * 1/2 / * * * *