DO DASKE!

Juče je preminuo Srđan Šveljo, jedna od kultnih figura srpske LGBT scene ali i modnog i muzičkog miljea gde je radio kao stilista i DJ. Pre nekoliko godina, Šveljo je bio uhapšen tokom najavljenog obračuna sa pedofilima gde je najavljivano da će pasti i moćni političar itd. ali od svih tih najava jedino je na kraju uhapšen "novosadski stilista".

Film Aleksandra Reljića se bavi načinom na koji su režimski mediji i tabloidi ispratili ovaj slučaj, izveštavajući o događajima maltene i pre nego što su se oni desili, i to je zapravo najintrigantniji deo cele priče jer pokazuje njihovo služenje stvaranju medijske slike koja istovremeno marginalizuje važne teme ali i usput ostavlja dosta "kolateralne štete" jer se sudi ljudima bez suda.

U tom pogledu, Šveljov slučaj je ipak kompleksniji jer on na kraju jeste osuđen na dve godine zatvora, iako nam film ne kaže decidirano zašto, u jednoj situaciji advokat en passant opisuje za šta je proglašen krivim, usput komentarišući odluku, i to do kraja filma ostaje nejasno.

Naravno, kao što ni mediji nisu mesto gde se može utvrditi nečija krivica to svakako nije ni film, i film DO DASKE! u suštini pokušava da nas upozna sa likom i delom Srđana Švelja kao osobe koja nije kriva za pedofiliju, koja je progonjena zbog antigej sentimenata u društvu, i u tom pogledu film je upravo morao biti jasniji u pogledu toga za šta je osuđen, i da li je to nešto beznačajno i da li je i u odnosu na to nevin, ali u tome ne uspeva i ostaje nedorečen.

Ipak, nema sumnje da je film pravljen sa simpatijama prema Švelju, kao što nema sumnje da ljudi koji ga znaju smatraju da njegova sklonost ka druženju sa mlađim momcima romske i domske populacije nije iskoračivala u okvire pedofilije.

No, imajući u vidu da ipak jeste osuđen, film je svakako morao biti jasniji oko toga.

S druge strane, u onome što je ipak primarna poruka filma, a to je način zloupotrebe medija i kasnije njihovo procesuiranje, film jeste jasan. I u tom pogledu, iako film ne uspeva da razjasni kako Šveljo tačno stoji u odnosu na sud, svakako je iz njega jasno da jeste bio žrtva medija.

Reditelj Aleksandar Reljić snimio je film koji je dosta hrabar u izboru teme i precizan u definisanju onoga što želi da kaže, ali čini se da je o ovome svemu publici ipak ostao dužan, ne samo ono što sam naveo kao stvar koja mi je ostala nejasna (oko toga za šta jeste kriv i za šta je osuđen) nego i za još raskošniji pristup.

Ovaj film je sveden, koherentan i svakako vredan pažnje, premda ne znam koliki je život imao izvan festivala Slobodna zona gde je prikazan.

* * 1/2 / * * * *