DOPE Ricka Famuyiwe je bio vrlo značajan film 2015. i posle deset godina sam pogledao. Moram priznati u to vreme sam ga samo prelistao malo, pogledao trejlere i delovao mi je odbojno pre svega u vizuelnom pogledu, ostavio mi je utisak krutog, arhaičnog rada u kome je produkcioni dizajn kontraproduktivan.
Ipak, tek kada sam ga sada pogledao shvatio sam da su vizuelni problemi u stvari najmanja nevolja tog filma i da je u njemu priča zapravo najstrašniji deo.
Slavljen kao inventivan, svež i pre svega "istinit" film, DOPE se ispostavio kao jedan bajat, mučno glup film o odrastanju sa banalnom kriminalističkom zgodom u svom centru.
Jedino što je vredno u ovom filmu su imena na špici, i to ne šta ta imena rade na ekranu, već bukvalno samo ispisi jer se ne može lako ponoviti takva podela na istom mestu. Međutim, što se mene tiče, nezavisno od dara i reputacije, to što ovde ima jako dobrih faca samo još dodatno devalvira ovu budalaštinu na koju su trošili svoje vreme.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment