INSTANT JUSTICE

Michael Pare je još uvek bio u fazi karijere dok su mu majori radili filmove kada je Warner Bros pustio na tržište INSTANT JUSTICE. Film je imao nacrtan plakat i VHS omot, a kod ove vrste filma je ovo drugo važnije, na kojoj marinac u svečanoj uniformi drži neku nabudženu cev.

Naravno da takvog kadra ni približno nema u samom filmu. S tim što je vatreno oružje kojim Pare barata u samom filmu nekakav čudan mutant nekoliko različitih automata za razliku od ovog na plakatu koji je crtan ali je u suštini estetizovani hekler.

Nije problem u vatrenom oružju, nije ovo RED HEAT pa da se bavimo Podbyrinom, nije problem ni što je crtani plakat lažan u odnosu na sadržaj filma. Problem je što je ovo baš slab 80s revenge akcijaš koji sa 100 minuta trajanja predugo, a ne kapitalizuje apsolutno ništa - ni Gibraltar kao lokaciju, ni Parea kao heroja a ni ikonu heavy metal seksepila Tawny Kitaen kao damu u nevolji.

Gibraltar bi trebalo da glumi Madrid, ali ceo film izgleda kao da se dešava "negde", možda čak i u Americi. Pare je drvo javorovo ali na pogrešan način, njegova stamenost ovde iskoračuje u bezizražajnost a Tawny je još ovde i ponajviše pokazala znake života.

Film je po američkim pseudonimom režirao francuski reditelj Denis Amar, čovek koji je režirao svašta ali ništa bitno, a možemo se saglasiti da u ovom projektu očigledno nije prepoznao priliku da proba da snimi nešto dobro i na bazi toga nešto radi dalje u Americi ili za Amerikance.

INSTANT JUSTICE je jedino vizionarski utoliko što na VHSu anticipira mit o filmu kao "sadržaju koji se prati usput" i koji sad perpetuiraju protivnici Netflixa. Ovo je film koji je zaista teško ispratiti s punom pažnjom.