CLEANER

CLEANER Martina Campbella ima nesreću čak i u odnosu na druge DIE HARD parafraze jer se dešava u zgradi. Da bi neko snimio DIE HARD derivat u neboderu mora da bude ili baš ozbiljan bećar, ili mentalni patuljak ili da ga je baš briga.

Za Campbella se može reći da je od svega pomalo. U 82 godine on definitivno jeste čovek limitirane radne sposobnosti, isto tako on jeste reditelj koji dolazi sa reputacijom ozbiljnog žanrovskog profesionalca koji zna ponešto o akciji čim je dva puta reinventovao Bonda, ali isto tako u poslednje vreme snimio je nekoliko filmova koji nisu na najvišem nivou.

Ipak, hajde da uklonimo iz jednačine pomisao da je svakoga u ovoj ekipi baš briga jer je glavnu ulogu, naslovnu, odigrala Daisy Ridley koja svoj STAR WARS clout sada pokušava da proširi na jedan zanimljiv portfolio nezavisno produciranog žanrovskog filma, a u Campbellu je našla kredibilnog saigrača.

I kada film krene, deluje da je Campbell u saradnji sa direktorom fotografije Eigilom Hansenom ponovo našao tlo pod nogama. Ovaj akcioni triler smešten u Londonu počinje zanimljivo, lepo izgleda, čak je i duhovit.

I onda kada krene ono što je ključno, a to je da junakinja visi sa strane na neboderu i pere prozore dok unutra eko-teroristi prave ršum na godišnjoj žurci velike naftne kompanije, sve počinje da se devalvira i degradira, postaje statično, postaje bezveze i do kraja, jedino što je vredno pažnje su možda dva akciona prizora, gde vidimo da je to radila školovana ruka, ne nužno Campbellova.

Postavka sa glavnom junakinjom koja mora da povede na posao svog autističnog brata koji je savant za hakovanje, odmah je delovala kao školski primer spec scripta, naročito jer je brat autističan na način koji stvara pozitivan stereotip i kod nas ne bi bio smatran autističnim nego samo ITjevcem. I onda sa tim bratom koji je već usiljena konvencija, ne uradi ništa bitno, iako on neumitno naravno mora biti uključen u bitna dešavanja. On je "conveniently" uveden, i jasno nam je da će imati ulogu u raspletu koju naravno i dobija, ali ga krupan deo filma nema, i štaviše, u tom konceptu pozitivnog stereotipa nimalo nije jasno zbog čega je čovek koji je do te mere funkcionalan inače smešten u domu. 

Hemija između junakinje i glavnog negativca je skroz ispuštena iako je u onom "dobrom" uvodnom delu filma postavljena zanimljivo. To je takođe jedan nedopustiv faul iako je ta postavka možda jedini istinski maštovit detalj u ovom spec scriptu.

Međutim, kada vidimo da je na ovom scenariju radila armija ljudi, onda shvatamo da ko zna šta je tu bio spec a ko zna kako smo došli do shooting scripta i konačno do ovih izmontiranih sat vremena.

Ova analiza je preduga i nepotrebna spram činjenica da je ovo zaista minoran film značajnog reditelja i da ne zaslužuje neku ozbiljniju diskusiju.

Međutim, zaslužuje da se malo zamislimo nad tim stvarima jer je na retko neobazriv način straćio jednu takvu zvezdu kakva je Daisy Ridley koja je ovde više nego raspoložena da se potrudi i da se nadigrava.

Dakle, imao je ovde Campbell repromaterijala kao i u poslednjih nekoliko promašaja i to ispred kamere nije iskoristio. Svakako da ovaj film bolje izgleda od njegova prethodna dva naslova, ali po scenariju možda čak i nije bolji od njih.

* * / * * * *