COMME UNE ACTRICE

Sebastien Bailly snimio je film COMME UNE ACTRICE par godina pre nego što je Coralie Fargeat snimila SUBSTANCE. Ne znam francuski dovoljno a Google pretraga pojmova "Substance" i "Comme une actrice" daje jako puno rezultata jer se u svakoj kritici ističe "glumica", pa ne znam kako je tamošnja javnost reagovala ali ova dva filma su slična u tolikoj meri da bi se SUBSTANCE morao percipirati praktično kao rimejk Baillyjevog rada.

Nisam prvi koji je ovo zapazio. Naprotiv, na uviđaj sam izašao na predlog moje profesorke a ono što sam zatekao je radikalno. Gotovo je smešno što je SUBSTANCE bio u opticaju za oskara kao originalni scenario i to ne toliko zbog Yuzne, koliko zbog ovoga.

COMME UNE ACTRICE nije horor film, ali ima potpuno identičnu formu body horrora kao SUBSTANCE. Dakle, junakinja zbog svoje anksioznosti zbog starenja i sve slabijeg interesovanja supruga za nju, nabavlja eliksir u enigmatičnoj prodavnici dalekoistočnih migranata. Samo tri kapi tog eliksira povremeno omogućavaju da ona nađe mir, ne sme da uzme više i ne sme da preteruje.

Ona mir nalazi tako što kad uzme kapi uspeva da uđe u telo mlade kritičarke koja zavodi njenog supruga i na taj način dobija priliku da iznova iskusi njegovu ljubav. Naravno, željna ljubavi, ona to počinje da radi prečesto i u jačim dozama, i kreće da se telesno raspada, a Kinezi joj oduzimaju eliksir jer se desio "slight misuse of substance".

Film je žanrovski jedna francuska melodrama sa elementima onoga što bi možda oni smatrali i komedijom, ali ne u smislu da je smešno, već više da ima duha, i da se kreće prema vedrom završetku. Ali u ovom slučaju, priča je toliko slična SUBSTANCEu, da je pitanje žanra samo pitanje postupka i u odnosu na osnovni sadržaj sekundarno, ali isto tako primarno na efekat filma.

Ovde ona maksima da je sve sadržaj i da je sve stil najbolje dolazi do izražaja. SUBSTANCE je našao postupak i žanrovski žargon kojim je uspeo da od jedne premise napravi svetski film. Bailly se pak okrenuo postupku u kom eto nije uspeo da napravi čak ni film koji je dovoljno poznat da bi bio opšte poznat kao mustra za SUBSTANCE.

Razlike su najviše uključene u sličnosti. Tako recimo, ovde je motiv jedan muškarac, dok su u SUBSTANCE motiv svi muškarci, celokupna populacija. Ovde junakinja radi posao pozorišne i filmske glumice i ima problem s tim što ju je muž sklonio i iz scenskog i iz životnog protagonizma, ali isto tako eliksir joj se najpre manifestuje kroz intimne situacije a ne kroz neku novu afirmaciju na sceni.

To nisu zanemarljive idejne razlike, ali zaista spadaju u domen finog štelovanja u odnosu na istu osnovnu ideju.

Svakako, teško mi je da poverujem da nema kritika koje ovo prepoznaju, te samo je pitanje moje veštinje pretraživanja da ih lociram.

* * 1/2 / * * * *