TEXAS CHAINSAW 3D

Uz rizik da se ponavljamm, ali i u nadi da ne čitate sve meditacije o filmovima iz ove franšize jednu za drugom, činjenica je da je TEXAS CHAINSAW MASSACRE remek-delo američkog filma u najširem smislu, a horor žanra naročito.

Isto tako činjenica je da je TEXAS CHAINSAW MASSACRE izrodio franšizu sa brojnim nastavcima koji međutim nisu uspeli da imaju stabilan dom i praktično su išli od studija do studija sa raznim diskontinuitetima.

Isto tako, čak i ako izuzmemo Tobe Hooperov prvi nastavak, a nema razloga da ga izuzimamo, nijedan film koji je usledio nije prišao stravi originala jer nije uspeo da pronikne u njegovu estetiku i ono što ga je činilo tako moćnim.

Taj film jeste imao u sebi neke vrlo karakteristične postavke backwoods slashera koje će kasnije postati opšte i najopštije mesto u konstrukciji takvih priča ali je imao veoma specifičan pristup stravi koji je retko ko kasnije uspeo da ponovi.

Otud su svi kasniji TEXAS CHAINSAW filmovi bili mahom karakteristični po tome da su pogrešno pročitali Hooperov original, iako su svoj DNK crpili iz izvorna dva njegova filma, dakle originalnog remek-dela i pristojnog ali duhovno potpuno deplasiranog nastavka.

Otud, možemo reći da tu imamo nekoliko postupaka koji su primenjivani - direktan nastavak, pokušaj da se origin razradi kroz prequel ili nastavak, reboot ili rimejk.

Međutim, čak ni u rimejku, ovi filmovi nisu uspevali da zarobe tu stravu i svodili su se na bavljenje Leatherfaceom kao manje ili više nekontrolisanim slasherom, iako je on zapravo potpuno sporedni element Hooperovog filma.

Konačno, možemo reći da su se na TEXAS CHAINSAW filmovima izređali i reditelji sa autorskom reputacijom i reditelji sa čisto proesionalnim renomeom. I rezultati su bili manje-više slični.

TEXAS CHAINSAW 3D režirao je John Luessenhop, reditelj kog izuzetno cenim zbog filma TAKERS koji je van major studija uspeo da proizvede jedan old school bioskopski ugođaj. Za razliku od DEN OF THIEVES koji je slična ali pretencioznija stvar, nije postao franšiza ali je pokazao da je Luessenhop zanimljiv lik.

Potom je snimio ovaj TEXAS CHAINSAW 3D potpuno drugačiji film, do tačke da izgleda kao da je reč o nekom reditelju koji možda čak i ne postoji, odnosno kao da se javlja ako ne kao pseudonim (jer čovek fizički postoji, ima fotografije i bogatu vanfilmsku biografiju) a ono kao neko ko možda angažuje druge da mu snimaju filmove koje potpisuje. Prvo, TAKERS se neobično izdvaja po kvalitetu. Trajektorija njegove karijere nije koherentna sa rezultatima. Pauze koje pravi su ogromne. Ako je on zaista neki daroviti B-grinder ne bi ni mogao niti imao razloga da toliko pauzira.

Sumnje da stvari nisu čiste još su mi se pojačala na flmu SPEED KILLS koji je on jako dugo nosio kao reditelj u najavama da bi se na kraju volšebno potpisao neko drugi, i to na filmu koji je tanak ali u određenoj meri prijatan.

TEXAS CHAINSAW 3D je u suštini jedan od tih pristojnijih derivata. Alexandra Daddario je u glavnoj ulozi, dakle već imamo punokrvnu rasnu scream queen koja kad se pojavi počne da se dešava kinematografija. Imamo jako dobro podeljen epizodni cast, gde recimo Scott Eastwood igra (u ovom serijalu neuralgičnu) ulogu šerifa. Film izgleda pristojno, slikao ga je Anastas Michos, kog je povremeno znagažovao Roger Michell.

Ali, nažalost, u scenariju koji potpisuje armija ljudi, nismo dobili ništa vredno pažnje, nijednu neku svežu ili posebno dobru ideju.

Ovde Luessenhop kombinuje dva pristupa, odlazak grupe mladih u vukojebinu, i origin. Dakle, ide se i na nastavak ali i na origin. I čak, moram priznati, osnovna lokacija bogataške kuće u kojoj se sve odvija je prilično zanimljiva. Međutim, od cele patologije kao negativca imamo Leatherfacea i nedovoljno razrađene "normalne ali pokvarene" lokalce sa svojom agendom.

U tom smislu. Luessenhop ovde, a toga će kasnije biti i više, tretira Leatherfacea ako klasičnog filmskog monstruma, dakle ambivalentno, on je nekad sposoban da bude i dobar a ne samo zao, iako je naravno monstrum a priori. Međutim, sama strava i većina ripper sekvenci su bezveze, nemaštovite, snimljene rutinski, tako da dok se dođe do nečeg maštovitog izgubi se jako puno energije.

Luessenhop zna da svaki dinar mora da se zaradi, i ovaj film nije ošljarski, kako umeju da budu neki u ovom serijalu, ali prosto nije uspeo ni da nađe ključ kako bi ga učinio bilo čime sem bledom zloupotrebom slavnog naslova.

* * / * * * *