Mike Ott je snimio film McVEIGH kao jednu malu atmosferičnu meditaciju o poslednjim mesecima koje je Timothy McVeigh proveo pre podmetanja bombe u Oklahoma Sitiju.
I u tom pokušaju je bio nadomak da postigne nekakav minimalistički uspeh da na kraju nije stavio preveliki akcenat na neku dosta naivnu, i stilski drugačiju ljubavnu priču čuvenog teroriste i simpatične konobarice koju uklanja iz svog života zbog paranoje i manije u kojoj je živeo.
Ja nisam nailazio na podatak o nekom bitnom doprinosu neke žene u McVeighovom životu ali mi sama ideja da je i to postojalo, sama po sebi, nije sporna. Međutim, ova junakinja u načinu igre, u izgledu i svemu ostalom unosi previše boje u sociopatsku teskobu koju Ott dotle gradi više estetskom rigoroznošću nego nekom posebnom rediteljskom veštinom.
Na kraju, film koji je mogao postići više da je bio disciplinovaniji, i čiji je osnovni adut upravo rediteljska disciplina, ostaje nedorečen i suštinski tanak baš zato što je reditelju ponestalo - discipline.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment