GLASBA JE ČASOVNA UMETNOST I: LP FILM PANKRTI DOLGCAJT

Igor Zupe, poverenik NSK za film, snimio je dokumentarni film o prvom albumu Pankrta DOGCAJT koji je praktično bio udžbenik punka za omladinu u SFRJ.

Film je u suštini u jednoj televizijskoj četrdesetsedmominutnoj formi, ali kako je definisan kao film i prikazan na filmskom festivalu, onda je prosto upao da izađe ovde na istinu.

Svakako da bi mu se kao televizijskom dokumentarcu teško našla mana. Međutim, uprkos tome što sumnjam da je igde išao u bioskope, nema sumnje da jeste barem na festivalima tako prikazivan pa samim tim i to se mora uzeti u obzir.

Zupe pravi jedan informativan film sa dobrom arhivom, mahom živim i dostupnim sagovornicima koji iz prve ruke evociraju uspomene, može da se čuje i muzika Pankrta. Sve je to na mestu.

Međutim, Zupe pravi dve intervencije koju dosta tanke. Jedna je da tokom filma ne predstavlja sagovornike već to čuva za kraj. Ja sam, istini za volju dosta njih znao ko su, ali sad baš nisam mogao da setim koji je koji gitarista Pankrta kad ih vidim u današnjim godinama.

Od usual suspectsa, čak Rosić i Vlajsa ne zvuče loše u svojim izjavama iako su žestoko izraubovani, ali meni je tu mnogo falio Uroš Đurić sa ove beogradske strane.

Druga intervencija je priča o nekom fanu-taksisti i njegovom snu da mu Pankrti sviraju na momačkoj večeri što je neki skoro pa pseudo igrani deo filma koji je skroz besmislen, i koristan je jedino u onom domenu u kom taj čovek prepričava svoje doživljaje kao fana jer oni jesu korisni i zanimljivu za celinu.

Otud, GLASBA JE ČASOVNA UMETNOST I: LP PANKRTI DOLGCAJT je film koji treba pogledati jer Pankrti ipak jesu bitna istorija naše kulture i tog zajedničnog iskustva u zemlji koje više nema. Ali, nažalost Pankrti su njegov osnovni adut, a estetizacije i ne baš.