EGZORCIZAM Dalibora Matanića je film koji pripada žanru strave i užasa s tim što je u njemu Matanić tradicionalno jači u domenu užasa nego strave. Osnovni užas u ovom filmu je scenario koji je evidentna adaptacija nekakvog pozorišnog komada, koji je opet pa na nivou studentskog rada, i to vežbe jednočinke.
EGZORCIZAM je film o televizijskoj ekipi sa nekakve konzervativne mreže koja dolazi da snima egzorcizam u pratnji psihijatrice koja smatra da je isterivanje demona zapravo samo neuk pokušaj lečenja psihički obolele osobe. Na licu mesta se međutim ispostavlja da stvari nisu tako jednostavno i da će svi zajedno biti žrtve jednog demona, a to je demon svačije pojedinačne krivice za ponešto u životu.
EGZORCIZAM evidentno nije pravljen kao nekakav generic horor i očigledna je Matanićeva potreba da bude rediteljski bezobrazan - odnosno da pakuje jednu polemičku dramu u formu ortodoksnog horor filma prilično modernog izraza, ali istovremeno i da "produbi" moderni horor ozbiljnom pričom.
Problem nastaje u tome što je priča na nivou studentske jednočinke i što se u pogledu poimanja sveta Matanić vraća na nivo FINIH MRTVIH DJEVOJAKA, dakle ovo je pretenciozni pokušaj društvene kritike date kroz jednu priglupu intelektualističku vizuru. Matanićevi junaci su plakatski a njihovi gresi iz prošlosti su stupidni kliše do tačke da je to pomalo uvredljivo za odraslog čoveka.
E sad, kad je reč o "modernom hororu", tu je ovaj film više hrabar nego uspešan. Naime, EGZORICZAM ne pokušava da se pravi da je horor a u stvari je nekakav atmosferični art. Da, ovde ima sekvenci koje pokušavaju da se nadovežu na found footage i taj tip ripper sekvneci, kao i na klasične situacije iz egzorcističkih filmova. Matanić se ne krije iza "umetnosti", iza Romana Polanskog i sličnih velikana art housea koji su obeležili istoriju žanra. Ovaj film kada krene da bude horor, to zaista i jeste, i to na liniji nekih stvari viđenih u RECu i sličnim delima.
U tom pogledu, Matanićev film je korektan, ne možemo reći da je on velemajstor žanra ali definitvno jeste dovoljno hrabar da se lati nekih stilema koje su donedavno bile baš aktuelne u horor žanru. Naravno, REC više nije all the rage, ali to je problem reditelja koji prate trendova u našem regionu, tradicionalno dosta kasne. No, hrabrtrost jednog mejnstrim reditelja sa kanskom nagradom da uzme da radi nešto što je obrni-okreni horor vredna je hvale.
* * / * * * *
EGZORCIZAM je film o televizijskoj ekipi sa nekakve konzervativne mreže koja dolazi da snima egzorcizam u pratnji psihijatrice koja smatra da je isterivanje demona zapravo samo neuk pokušaj lečenja psihički obolele osobe. Na licu mesta se međutim ispostavlja da stvari nisu tako jednostavno i da će svi zajedno biti žrtve jednog demona, a to je demon svačije pojedinačne krivice za ponešto u životu.
EGZORCIZAM evidentno nije pravljen kao nekakav generic horor i očigledna je Matanićeva potreba da bude rediteljski bezobrazan - odnosno da pakuje jednu polemičku dramu u formu ortodoksnog horor filma prilično modernog izraza, ali istovremeno i da "produbi" moderni horor ozbiljnom pričom.
Problem nastaje u tome što je priča na nivou studentske jednočinke i što se u pogledu poimanja sveta Matanić vraća na nivo FINIH MRTVIH DJEVOJAKA, dakle ovo je pretenciozni pokušaj društvene kritike date kroz jednu priglupu intelektualističku vizuru. Matanićevi junaci su plakatski a njihovi gresi iz prošlosti su stupidni kliše do tačke da je to pomalo uvredljivo za odraslog čoveka.
E sad, kad je reč o "modernom hororu", tu je ovaj film više hrabar nego uspešan. Naime, EGZORICZAM ne pokušava da se pravi da je horor a u stvari je nekakav atmosferični art. Da, ovde ima sekvenci koje pokušavaju da se nadovežu na found footage i taj tip ripper sekvneci, kao i na klasične situacije iz egzorcističkih filmova. Matanić se ne krije iza "umetnosti", iza Romana Polanskog i sličnih velikana art housea koji su obeležili istoriju žanra. Ovaj film kada krene da bude horor, to zaista i jeste, i to na liniji nekih stvari viđenih u RECu i sličnim delima.
U tom pogledu, Matanićev film je korektan, ne možemo reći da je on velemajstor žanra ali definitvno jeste dovoljno hrabar da se lati nekih stilema koje su donedavno bile baš aktuelne u horor žanru. Naravno, REC više nije all the rage, ali to je problem reditelja koji prate trendova u našem regionu, tradicionalno dosta kasne. No, hrabrtrost jednog mejnstrim reditelja sa kanskom nagradom da uzme da radi nešto što je obrni-okreni horor vredna je hvale.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment