MOM AND DAD je povratnički film Briana Taylora. U ovom trenutku on radi seriju HAPPY koja je verovatno najsnažnije novo televizijsko ostvarenje 2017. godine, i ovaj film izlazi uporedo sa serijom, da dodatno ojača naše žaljenje zbog godina što su prošle uzalud. Kao i Neveldine, i Taylor u svom solo prvencu bira horor ali za razliku od svog nekadašnjeg saigrača generalno ostaje veran rukopisu iz CRANKa i GAMERa. Dakle, tu su ekstremni uglovi snimanja, agresivni rezovi, razne digresije, crni humor, nasilje, ludilo i pizdarije raznih vrsta.
Za razliku od GAMERa i CRANKa koji su kao sandbox uzimali čitav grad, MOM AND DAD se prevashodno dešava u kući u kojoj Nicolas Cage i Selma Blair polude i odluče da pobiju svoju decu. Epidemija ludila u kome roditelji žele da pobiju svoju decu prikazana je efektno i na vrlo sugsetivan način uprkos evidentno skromnom budžetu sa kojim je ovaj film sniman. Taylor vešto kombinuje nekoliko incidenata van kuće, jedan veći set-piece u školi i uključenja preko medija.
Međutim, ono što je zanimljivo kod Taylora jeste jedna specifična dimenzija u tretmanu tog ludila. Iako je bolest koja napadne ljude tretirana sui generis, on ipak nmalazi psihološki mehanizam koji budi ta bolest a tio je sećanje roditelja na život koji su "žrtvovali zbog dece". To je svakako mimo Taylorovog snažnog rediteljskog rukopisa zapravo verovatno ključni element po kome će se ovaj film izdvojiti jer pokušava da psihološki objasni izbijanje jedne groteskne kolektivne psihoze koja bi u svakom drugom filmu ostala neobjašnjena.
U određenom smislu, MOM AND DAD je sličan MAYHEMu u kome bolest samo dovodi do gubitka inhibicija, dočim ovde biva pojačana jedna snažna neuroza prisutna među roditeljima. Taylorov pogled na stvar je u tom smislu crnohumoran, ali i pesimističan u odnosu na sagledavanje međuljudskih odnosa.
MOM AND DAD je snima Tobe Hooperov veteran Daniel Pearl koji je potpisao izvorni TEXAS CHAINSAW. Ovde kod Taylora primoran je da snima kao mladić i on to i radi. U pogledu vizuelnog ekscesa, MOM AND DAD je nepogrešivo delo Briana Taylora, tu nema nikakvih dilema i po tom horor-komičnom štihu spada u istu grupu sa McGjevim THE BABYSITTERom.
Cage je maksimalno iskorišćen i odvrnut je na desetku a Lance Henriksen ima ljupku epizodu. Taylorov film je prava potvrda da profilisan i talentovan autor može da napravi mnogo sa ekipom koja je nažalost uspela da se ofuca u neinspirisanim projektima i da ih reinventuje baš unutar forme koja obeležava njihov sunovrat.
MOM AND DAD i HAPPY! su znak da je Taylor i samostalno spreman za velika dela. Nadam se da će ona uskoro i uslediti.
* * * 1/2 / * * * *
Za razliku od GAMERa i CRANKa koji su kao sandbox uzimali čitav grad, MOM AND DAD se prevashodno dešava u kući u kojoj Nicolas Cage i Selma Blair polude i odluče da pobiju svoju decu. Epidemija ludila u kome roditelji žele da pobiju svoju decu prikazana je efektno i na vrlo sugsetivan način uprkos evidentno skromnom budžetu sa kojim je ovaj film sniman. Taylor vešto kombinuje nekoliko incidenata van kuće, jedan veći set-piece u školi i uključenja preko medija.
Međutim, ono što je zanimljivo kod Taylora jeste jedna specifična dimenzija u tretmanu tog ludila. Iako je bolest koja napadne ljude tretirana sui generis, on ipak nmalazi psihološki mehanizam koji budi ta bolest a tio je sećanje roditelja na život koji su "žrtvovali zbog dece". To je svakako mimo Taylorovog snažnog rediteljskog rukopisa zapravo verovatno ključni element po kome će se ovaj film izdvojiti jer pokušava da psihološki objasni izbijanje jedne groteskne kolektivne psihoze koja bi u svakom drugom filmu ostala neobjašnjena.
U određenom smislu, MOM AND DAD je sličan MAYHEMu u kome bolest samo dovodi do gubitka inhibicija, dočim ovde biva pojačana jedna snažna neuroza prisutna među roditeljima. Taylorov pogled na stvar je u tom smislu crnohumoran, ali i pesimističan u odnosu na sagledavanje međuljudskih odnosa.
MOM AND DAD je snima Tobe Hooperov veteran Daniel Pearl koji je potpisao izvorni TEXAS CHAINSAW. Ovde kod Taylora primoran je da snima kao mladić i on to i radi. U pogledu vizuelnog ekscesa, MOM AND DAD je nepogrešivo delo Briana Taylora, tu nema nikakvih dilema i po tom horor-komičnom štihu spada u istu grupu sa McGjevim THE BABYSITTERom.
Cage je maksimalno iskorišćen i odvrnut je na desetku a Lance Henriksen ima ljupku epizodu. Taylorov film je prava potvrda da profilisan i talentovan autor može da napravi mnogo sa ekipom koja je nažalost uspela da se ofuca u neinspirisanim projektima i da ih reinventuje baš unutar forme koja obeležava njihov sunovrat.
MOM AND DAD i HAPPY! su znak da je Taylor i samostalno spreman za velika dela. Nadam se da će ona uskoro i uslediti.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment