DRUŽINICA

DRUŽINICA Jana Cvitkovića je nažalost jedan od onih filmova koji pokazuju potpuni sunovrat reditelja koji ga potpisuje. Cvitković je dosta lutao u svojoj karijeri, od početkog uspeha u Veneciji sa filmom KRUH IN MLEKO. Uprkos tome što je meni sve to što je radio smrdelo na žestoku konvencionalnost, pa i amateriam, Cvitkovič je izgradio imidž svojevrsnog mavericka slovenačkog filma i stekao čak i nekakvu reputaciju.

Ukoliko je ŠIŠKA DELUXE kao nekakva bizarna džanki komedija, i to džanki po rasturenosti i nefunkcionisanju a ne po maštovitosti i šarmu, onda je DRUŽINICA maltene parodija problemska melodrame s tim što ne izgleda kao da se reditelj šali.

Čak naprotiv, Cvitkovič deluje smrtno ozbiljan u svom prikazu finansijskog sunovrata jedne porodice koji se desi na apsurdno brz i potpuno neuverljiv način, bez doticanja mase mogućih načina kako da se taj sunovrat zaustavi.

Čak i da je DRUŽINICA parodija problemske melodrame, ona na funkcioniše jer one su retko kada ovako stupidne. Međutim, pošto bih rekao da nije reč o parodiji, pre je reč o ostvarenju koje izaziva sažaljenje jer je stadijum u kome neko snimi ovako nešto zaista duboka kriza, autorska i ljudska.