PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA Milorada Milinkovića Debelog je dragojevićevski film o svetu savemenog srpskog showbiza. Debeli nažalost ne uspeva da napravi jasan balans između onoga što je parodija u ovom filmu, onoga što je satira, elemenata farse i ozbiljne emotivne priče o iskupljenju. To je recimo jedno od obeležja Dragojevićevih filmova, sposobnost spajanja raznovrsnog i naizgled nepodudarnog i neuklopivog. Naravno, ni Dragojeviću to ne uspeva uvek, ali Debelom do sada to nije uspevalo pa nije ni u PATULJCIMA.
U ovoj mešavini žanrova, komedija nije dominantna a rekao bih da u filmu čak i nema previše gegova. U tom smislu, onaj ko očekuje laugh out loud komediju u ovom filmu je neće naći. U njegovoj osnovi je maltene beigbederovska priča o Nikoli, magu reality emisija, zatim sledi sloj parodije našeg medijskog sveta u kom se ismevaju ličnosti u rasponu od Željka Mitrovića i Peconija do Goše Stamenkovića, same emisije, i kriminalno podzemlje koje koketira sa svim tim a koje je dato u maniru rediteljevih krimi-komedija.
Ono što se međutim ispostavlja kao drugi ključni problem pored neuspelog pokušaja da se prožme nespojivo jeste sam svet koji Debeli osuđuje i satirično obrađuje. Naime, svet realityja i tabloida prikazan je kao jedna aktivno dijabolična Sodoma i Gomora u kojoj se ljudi ponižavaju sistematski i studiozno. Ali, zapravo, čak i ako to možda jeste tačno u polazu, nije tačno u rezultatu. Naime, svi ti high concepti raznih reality emisija kod nas na kraju, izuzev par ektresmnih slučajeva poput TRENUTKA ISTINE gde je high concept zaista i pružioo dijabolične rezultate, na kraju sve pretvaraju u dosadne shouting matcheve pet i po istih osoba koje idu iz emisije u emisiju. Debeli prikazuje junake koji smišljaju sve luđe reality formate ali istina je da zapravo svake sezone po nekoliko takvih biva najavljeno i da nijedan ne zaživi, a ostaju ti već opisani shouting matchevi koji su potpuno nevezani za pravila, scenografije i sl. Dakle, reality koncept i cela ta subkultura su zapravo u žešćoj defanzivi. U tom smislu, ideja da će eto kao neko poginuti zarad televizijske zabave je u suštini ekstremno retro i maltene više ima mesta u sedamdesetim u Americi nego dvehiljaditih u Srbiji.
Dok marketinška kampanja forsira PATULJKE SA NASLOVNIH STRANA kao pučku zabavu, rekao bih da autorova namera uopšte nije bila takva. Tehnički nemar svakako govori da je pučka komedija ovde format ali PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA jesu duboko autorski film, sa dosta jakom mizantropskom crtom u čemu bih ga pre grupisao recimo uz ATOMSKI ZDESNA nego uz STADO. U domenu filmova koji govore o aktuelnoj medijskoj sceni PATULJCI su svakako autorskiji i samim tim zanimljiviji od STADA ali čini mi se da još uvek treba da se desi film koji će da dopre do suštine problema našeg showbiza.
U ovoj mešavini žanrova, komedija nije dominantna a rekao bih da u filmu čak i nema previše gegova. U tom smislu, onaj ko očekuje laugh out loud komediju u ovom filmu je neće naći. U njegovoj osnovi je maltene beigbederovska priča o Nikoli, magu reality emisija, zatim sledi sloj parodije našeg medijskog sveta u kom se ismevaju ličnosti u rasponu od Željka Mitrovića i Peconija do Goše Stamenkovića, same emisije, i kriminalno podzemlje koje koketira sa svim tim a koje je dato u maniru rediteljevih krimi-komedija.
Ono što se međutim ispostavlja kao drugi ključni problem pored neuspelog pokušaja da se prožme nespojivo jeste sam svet koji Debeli osuđuje i satirično obrađuje. Naime, svet realityja i tabloida prikazan je kao jedna aktivno dijabolična Sodoma i Gomora u kojoj se ljudi ponižavaju sistematski i studiozno. Ali, zapravo, čak i ako to možda jeste tačno u polazu, nije tačno u rezultatu. Naime, svi ti high concepti raznih reality emisija kod nas na kraju, izuzev par ektresmnih slučajeva poput TRENUTKA ISTINE gde je high concept zaista i pružioo dijabolične rezultate, na kraju sve pretvaraju u dosadne shouting matcheve pet i po istih osoba koje idu iz emisije u emisiju. Debeli prikazuje junake koji smišljaju sve luđe reality formate ali istina je da zapravo svake sezone po nekoliko takvih biva najavljeno i da nijedan ne zaživi, a ostaju ti već opisani shouting matchevi koji su potpuno nevezani za pravila, scenografije i sl. Dakle, reality koncept i cela ta subkultura su zapravo u žešćoj defanzivi. U tom smislu, ideja da će eto kao neko poginuti zarad televizijske zabave je u suštini ekstremno retro i maltene više ima mesta u sedamdesetim u Americi nego dvehiljaditih u Srbiji.
Dok marketinška kampanja forsira PATULJKE SA NASLOVNIH STRANA kao pučku zabavu, rekao bih da autorova namera uopšte nije bila takva. Tehnički nemar svakako govori da je pučka komedija ovde format ali PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA jesu duboko autorski film, sa dosta jakom mizantropskom crtom u čemu bih ga pre grupisao recimo uz ATOMSKI ZDESNA nego uz STADO. U domenu filmova koji govore o aktuelnoj medijskoj sceni PATULJCI su svakako autorskiji i samim tim zanimljiviji od STADA ali čini mi se da još uvek treba da se desi film koji će da dopre do suštine problema našeg showbiza.
No comments:
Post a Comment