Pogledao sam biografski film ЛЕГЕНДА No 17 Nikolaja Lebedjeva, priču o čuvenom ruskom hokejašu Valeriju Harlamovu po kome se danas dodeljuje nagrada za najboljeg ruskog igrača u NHL. Reč je o velikom hokejašu koji je uprkos svojoj građi i nešto nižoj figuri uspeo da se nametne kao vođa sovjetske reprezentacije i plasira svoj nekonvencionalni stil unutar strogog Tarasovljevog sistema.
Lebedjev je ruski reditelj bioskopskog spektakla, ljubiteljima fantasyja poznat po ekranizaciji ВУКОДАВА i ЛЕГЕНДА No 17 u pogledu realizacije ne manjka u domenu spektakla. Lebedjev uspeva da izvuče maksimum visceralnosti iz svake situacije kako na terenu tako i van njega a u Danili Kozlovskom ima izuzetnog saradnika. Kozlovski je ne samo ubedljiv kao sportista već odlično uspeva da izgradi i psihološki profil lika. Harlamov prolazi kroz uspone i padove i Kozlovski to fino plasira kroz harizmatičnu igru i underplay.
Ono gde je pored Lebedjevljeve vešte realizacije i izuzetne pojave i igre Kozlovskog, ovaj film značajan jeste ideološki i uopšte filmski tretman moćnog imaginarijuma sovjetskog sporta. ЛЕГЕНДА No 17 suptilno fetišizuje i kritikuje taj tvrdi socijalistički sistem sporta, sa intervencijama na najvišem političkom nivou, trenerima despotima, vojnim klubovima koji okupljaju najbolje igrače i profesionalnim iskušenjima koja za amatere stižu za Zapada.
Iako se ne može reći da su Kanađani prikazani kao negativci, sasvim sigurno je da Lebedjev više insistira na njihovim goonovima, na njihovoj fizičkoj superiornosti pa i nepristojnim NHL ponudama. No, film u tom pogledu ostaje negde u srednjem dometu sportske ksenofobije.
Lebedjevljev film je po svojoj formi klasičan biopic koji hagiografski prilazi svom junaku, prati njegov životni put uz određene intervencije kojima tom životnom putu daje dramsku celovitost. U tom smislu, naročito u pogledu Harlamovljevog privatnog života ЛЕГЕНДА No 17 uzima sebi dosta sloboda, doduše manje nego recimo MONTEVIDEO.
Ipak, ono gde film odlazi u neuverljivost nije toliko često i nije toliko značajno za njegovu opštu ubedljivost. Iako je teško uzeti ga kao istorijski dokument, sasvim sigurno funkcioniše kao priča o junacima i njihovim željama i preprekama na tom putu. Iako je sportski film otišao nekoliko koraka dalje u pogledu odnosa prema junacima i njihovim rezultatima kao recimo u ANY GIVEN SUNDAY ili FRIDAY NIGHT LIGHTS ali ЛЕГЕНДА No 17 je punokrvni sportski film starog kova koji uspeva da estetizuje sport, proizvede emociju kod gledalaca i kroz sportsku priredbu ispriča priču o junacima.
Reč je ambicioznom porjektu, koštao je deset miliona eura, kao oba MONTEVIDEA ilustracije radi, a samo u Rusiji je zaradio preko 30 miliona dolara i isplatio se. Ako imamo u vidu da je ove godine kod nas izašao BIĆEMO PRVACI SVETA, totalni fijasko u filmskom pogledu, vrlo je poučno pogledati film ЛЕГЕНДА No 17 kao primer na koji način se može prikazati sportski trijumf iz vremena koje se danas smatra kontroverznim.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment