Pogledao sam ОДИНОЧЕСТВО КРОВИ Romana Prigunova, zanimljiv ruski giallo iz 2002. godine. Moram priznati da sam prema ovom filmu naročito blag jer jako podseća na viziju žanrovskog hibrida kakva se gajila na FDU kada sam ja bio student pa sam sklon da mu oprostim određene neravnine.
De Palmina veteranka Ingeborga Dapkunaite igra farmaceutkinju koja radi na eksperimentalnom leku za žensku neplodnost, u snegom pokrivenoj Moskvi kojom divlja serijski ubica žena, i suočava se sa nestankom svog supruga u vrtlogu nekih ličnih psihoza koje vrlo lako mogu objediniti sve te događaje.
Prigunov izbegava da gurne film u pravcu američkog repertoarskog trilera, i uprkos tome što se oslanja na zapadne tradicije, na francuski triler, italijanski giallo, sa uplivima avangadnog filma sedamdesetih itd. mešavina zbog deholivudizovanosti deluje prilagođeno Rusiji. U tom pogledu, giallo element, odnosno element slashera ovaj film više približava nekom starom De Palmi nego SCREAMu.
Ingeborga Dapkunaite donosi visoku klasu u vrlo zahtevnu glavnu ulogu. Ona funkcioniše i u vizuelnom pogledu, i prikazuje slom svoje junakinje a svojim ponašanjem u kadru dobro diktira atmosferu. Ingeborga Dapkunaite definitivno jeste ovaj film i ona ne samo da je filmična sama po sebi već služi kao osnovni dinamo na svim poljima.
Film je snimao američki direktor fotografije, mada ponajviše švenker, James Gucciardo i bez sumnje donosi know how koji odmiče film od istočnoevropske rutine a opet ga ne gura u holivudski gloss i kadriranje (iako će isti ovaj reditelj deset godina kasnije napraviti istinski “Holivud van Holivuda” u filmu ДУХLESS) već ga održava na ničijoj zemlji između arta i žanra.
Prigunov je izabrao moćan imaginarijum - Ingeborgu u centru, farmaceutske eksperimente i slešera u koži, u snegom pokrivenoj Moskvi i vesternizovanim ambijentima. Rezultati nisu izmakli iako oni sa manjom nostalgijom za ovu vrstu poetike u svemu ovome mogu i znatno manje uživati.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment