Reprizirao sam Mы из будущего Andreja Maljukova, u pokušaju da ga
dovedem u relaciju sa filmom/serijom TYMAH koji praktično ima istu
premisu. U oba slučaja mladi iz 21. veka, tamo vojnici, ovde ilegalni
arheolozi odlaze u prošlost, na Istočni front u vreme Otadžbinskog rata i
shvataju koliko je bilo teško odbraniti zemlju od Nemaca. Taj koncept
je vrlo zanimljiv, pre svega zbog potrebe za izmeštanjem mladih ljudi sa
sdavremenim pogledom na svet u period velikog stradanja, žrtvovanja i
herojstva. U tom pogledu Mы из будущего ima vrlo aktivnu pedagošku ulogu
jer je jedan od junaka skinhed koji se naravno vrlo brzo adaptira iz
nacionalboljševika u rodoljuba i na kraju kamenom skida tetovirani
nacistički simbol sa ramena.
Slično filmu TYMAH ni Mы из будущего se ne bavi tehnologijom putovanja kroz vreme, ali zahvaljujući činjenici da su mu glavni junaci ilegalni arheolozi i da imaju uvida u konkretna dešavanja na terenu odnosno posledice bitke u koju se vraćaju, ima tu dodatnu dimenziju pokušaja junaka da "izmene prošlost" dočim u TYMAHu, u jednom trenutku junaci strahuju da će dovesti do poremećaja ako "kalašnjikov" padne u nemačke ruke. No, činjenica da se film krajnje usputno bavi pitanjima hronomocije pokazuje da je osnovna namera autora jukstapozicioniranje bezbrižnog života savremene omladine nasuprot njihovih predaka.
Maljukov se bolje snalazi u scenama rata nego u scenama mira, verovatno kao i ruski narod. Film dobija na intenzitetu ne samo zato što rat nosi borbene scene već i u odnosima junaka koji u tim deonicama dobijaju mnogo ubedljivije obrise nego u scenama koje uspostavljaju odnose među junacima koje su, paradoksalno, plakatskije nego one kada krene rat.
U tom smislu, koda filma u kojoj se junak pošto je jedva izvukao živu glavu "iz prošlosti" odlučuje da se vrati nazad jer je zgađen sadašnjošču, kao da komentariše i efekat samog filma.
Mы из будущего je postigao ogroman uspeh na ruskim blagajnama 2008. i 2010. je ispraćen nastavkom koji govori o rekonstrukciji čuvene bitke iz Otadžbinskog rata u dome junaci upadaju u nevolje sa ukrajinskim nacionalistima (sic!). Šteta što ovaj serijal nije zaživeo jer bi bilo zanimljivo back-to-back filmove u kojima događaj u istoriji kritično menja sadašnjost kako je to urađeno u BACK TO THE FUTURE.
Ako imamo u vidu dve epohe u koje se vraća BACK TO THE FUTURE a to su pedesete, period kada je ojačao američki soft power i počeo da postaje globalan, odnosno u epohu vesterna koji je sam po sebi "imaginaran" i kvintesencija soft powera, zanimljivo je da se Mы из будущего vraća u vreme Otadžbinskog rata kao temeljni period za postojanje savremene Rusije, u kome je nastalo sve sem soft power, ali se sada pokušava transformacija upravo te vojne tekovine u soft power.
* * * / * * * *
Slično filmu TYMAH ni Mы из будущего se ne bavi tehnologijom putovanja kroz vreme, ali zahvaljujući činjenici da su mu glavni junaci ilegalni arheolozi i da imaju uvida u konkretna dešavanja na terenu odnosno posledice bitke u koju se vraćaju, ima tu dodatnu dimenziju pokušaja junaka da "izmene prošlost" dočim u TYMAHu, u jednom trenutku junaci strahuju da će dovesti do poremećaja ako "kalašnjikov" padne u nemačke ruke. No, činjenica da se film krajnje usputno bavi pitanjima hronomocije pokazuje da je osnovna namera autora jukstapozicioniranje bezbrižnog života savremene omladine nasuprot njihovih predaka.
Maljukov se bolje snalazi u scenama rata nego u scenama mira, verovatno kao i ruski narod. Film dobija na intenzitetu ne samo zato što rat nosi borbene scene već i u odnosima junaka koji u tim deonicama dobijaju mnogo ubedljivije obrise nego u scenama koje uspostavljaju odnose među junacima koje su, paradoksalno, plakatskije nego one kada krene rat.
U tom smislu, koda filma u kojoj se junak pošto je jedva izvukao živu glavu "iz prošlosti" odlučuje da se vrati nazad jer je zgađen sadašnjošču, kao da komentariše i efekat samog filma.
Mы из будущего je postigao ogroman uspeh na ruskim blagajnama 2008. i 2010. je ispraćen nastavkom koji govori o rekonstrukciji čuvene bitke iz Otadžbinskog rata u dome junaci upadaju u nevolje sa ukrajinskim nacionalistima (sic!). Šteta što ovaj serijal nije zaživeo jer bi bilo zanimljivo back-to-back filmove u kojima događaj u istoriji kritično menja sadašnjost kako je to urađeno u BACK TO THE FUTURE.
Ako imamo u vidu dve epohe u koje se vraća BACK TO THE FUTURE a to su pedesete, period kada je ojačao američki soft power i počeo da postaje globalan, odnosno u epohu vesterna koji je sam po sebi "imaginaran" i kvintesencija soft powera, zanimljivo je da se Mы из будущего vraća u vreme Otadžbinskog rata kao temeljni period za postojanje savremene Rusije, u kome je nastalo sve sem soft power, ali se sada pokušava transformacija upravo te vojne tekovine u soft power.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment