Pogledao samМишень Aleksandra Zeljdoviča, rusku SF satiru koja u svojih dosta napornih 160 minuta trajanja ni u jednom trenutku ne postaje dosadna ali ni u jednom ne postaje ni naročito zanimljiva. Vladimir Sorokin, poznati ruski književnik je jedan od scenarista i ovaj film sasvim sigurno zarobljava dosta onoga što mi ne prija u njegovoj prozi. Kreće sa premisama iz domena fantastike i meša ih sa krajnje predvidivom farsom i parodijom, satiričnim pristupom temama koje su odavno već obrađene u satiri, kao što su mediji ili kultura lepote & zdravlja i na kraju završava nemotivisanim i usiljenim “zaključivanjem” sudbina junaka.
Film je smešten u 2020. koja je 2011. bila dalja nego što je sada ali nažalost nije nimalo maštovita ili uzbudljivija i nema nekog “novuma” koji bi opravdao to izmeštanje. Svet je vrlo sličan kao onda a tehničke invencije po kojima se razlikuje su mininalne, i vrlo lako bi se mogle plasirati kao neka eksperimentalna tehnika savremenog doba.
O 2020. govortim kao primeru autorske pretenzije da se stvori svet iako bi oni koji su napravili ovaj film štošta mogli da nauče i o razumevanju ovog postojećeg jer ni njegove mogućnosti ne koriste adekvatno.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment