Pogledao sam ANGEL Ernsta Lubitscha, melodramu iz 1937. godine koja je u vreme izlaska dočekana kao promašaj ali je vremenom među autorovim fanovima doživljena kao remek-delo. Obe ove procene su ekstremne. ANGEL je odlična melodrama mada ne i remek-delo. Ona govori o kratkortrajnom pariskom “liaisonu” čiji se protagonisti ponovo sreću nekoliko godina kasnije, i ispostavlja se da su prevareni muž i zaljubljeni preljubnik zapravo upleteni u zajednički poslovni kontakt.
Marlene Dietrich igra ženu oko koje se spore dva mušakrca. Melvyn Douglas igra ljubavnika a Herbert Marshall muža i nažalost Marshall je najslabija karika u ovom trouglu, i na nivou vođenja karaktera i kao personality, iako do kraja cele priče uspeva da nekako iskomunicira emociju pitomog, ranjenog čoveka koji gubi kontrolu nad svojim životom i pokušava da je povrati.
Za razliku od filma DESIGN FOR LIVING, Lubitsch primorava svoje junake da na kraju donesu odluke i razvežu ili preseku čvor u koji su se upleli tako da je razrešenje čisto melodramsko, bez dramske ironije.
Melodrama u vom filmu funkcioniše, i uspeva da “pređe rampu” uprkos zubu vremena koji je radio i u pogledu filmskog rukopisa i u pogledu društvenih konvencija.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment